"Vašington post": Kinezi grade vojnu bazu u Ujedinjenim Arapskim Emiratima?

Američke špijunske službe otkrile su gradnju u sumnjivom kineskom vojnom objektu u Ujedinjenim Arapskim Emiratima u decembru — godinu dana nakon što je saveznik Vašingtona bogat naftom objavio da zaustavlja projekat zbog zabrinutosti SAD, objavio je "Vašington post" pozivajući se na strogo poverljiva obaveštajna dokumentima.

Aktivnosti u luci u blizini Abu Dabija deo su nekoliko zbivanja u UAE u koje je uključena kineska vojska koje američke obaveštajne službe prate iz zabrinutosti da Emirati — dugogodišnji bezbednosni partner SAD — razvijaju bliže bezbednosne veze sa Kinom na račun interesa SAD, navodi se u dokumentima.

Kinesko vojno osoblje je viđeno i oko drugih osetljivih gradilišta što je takođe uznemirilo američke zvaničnike.

Napori Pekinga u UAE navodno su deo ambiciozne kampanje kineske Narodne oslobodilačke armije da izgradi globalnu vojnu mrežu koja uključuje najmanje pet prekomorskih baza i 10 lokacija za logističku podršku do 2030. godine, navodno piše u jednom od dokumenata koji sadrži mapu.

Ostali planirani objekti su na Bliskom istoku i jugoistočnoj Aziji i širom Afrike. Kineski vojni zvaničnici nazivaju inicijativu "Projekat 141", navodi se u procurilim materijalima.

Otkrića, uključujući detalje o programu vazdušnog nadzora Pekinga i planovima za razvoj supersoničnih dronova, dolaze u vreme pojačanih tenzija između Sjedinjenih Država i Kine dok se obe zemlje bore za globalni uticaj i resurse.

Otkrića se poklapaju sa težnjom Kine da proširi svoju ulogu globalnog igrača, a prošlog meseca je posredovala u zbližavanju velikih neprijatelja - Saudijske Arabije i Irana i iznošenje mirovnog plana od 12 tačaka u februaru za rešavanje sukoba u Ukrajini.

Bliski istok je postao posebno žarište američko-kineske konkurencije dok Peking sklapa trgovinske sporazume i stvara bliže političke veze u regionu kojim su ranije dominirale Sjedinjene Države.

Predstavnik UAE, aludirajući na FBI-jevo hapšenje osumnjičenog u slučaju curenja informacija, odbio je da odgovara na pitanja o obaveštajnim dokumentima, rekavši da "naša politika nije da komentarišemo materijal van konteksta za koji se tvrdi da je dobijen kriminalnim putem".

Portparol kineske ambasade u Vašingtonu Liu Penđu rekao je da je zabrinutost SAD u vezi sa kineskim vojnim objektima u inostranstvu pogrešna.

"Po principu, Kina sprovodi normalnu saradnju u oblasti sprovođenja zakona i bezbednosti sa drugim zemljama na osnovu jednakosti i obostrane koristi", rekao je Liu.

"SAD imaju više od 800 vojnih baza u inostranstvu, što je izazvalo zabrinutost mnogih zemalja širom sveta. Nije u poziciji da kritikuje druge zemlje", dodao je on.

Američki zvaničnici insistiraju na tome da neće dozvoliti da kineska baza postane operativna u UAE, navodeći da bi takav objekat ugrozio osetljive vojne aktivnosti SAD na Bliskom istoku.

"UAE je blizak partner i redovno smo angažovani sa njihovim višim rukovodstvom na brojnim regionalnim i globalnim pitanjima", rekao je drugi visoki zvaničnik američke administracije i dodao da trenutno nema naznaka da će kineska baza biti završena bez značajnog porasta aktivnosti koji bi bio primetan.

Američki zvaničnici su posebno fokusirani na luku Kalifa, oko 50 milja severno od prestonice, gde radi kineski konglomerat. U decembru 2021. UAE su objavili da su zaustavili kinesku izgradnju tog objekta nakon što su američki zvaničnici tvrdili da Peking namerava da ga koristi u vojne svrhe.

"Zaustavili smo rad na objektima", rekao je Anvar Gargaš, diplomatski savetnik rukovodstva UAE u trenutku kada je bio jak pritisak javnosti da se pozabavi tim pitanjem nakon što je "Volstrit džornal" objavio članak koji detaljno opisuje aktivnosti Kine.

Međutim, prema podacima iz Pentagona, nakon godinu dana objekat je verovatno povezan sa strujom i vodom. U drugom dokumentu se upozorava da je objekat glavni deo plana Pekinga da uspostavi vojnu bazu u UAE.

Bajdenova administracija je takođe zabrinuta da je kinesko osoblje primećeno u dve vojne baze UAE u unutrašnjosti zemlje, gde arapski saveznik Amerike upravlja dronovima i odbrambenim sistemima balističkih projektila, rekli su za "Vašington post" zvaničnici upoznati sa tim.

Plaše se čak i kineskih radnika na gradilištima

Američki zvaničnici veruju da su Kinezi bili uključeni u izgradnju i proširenje piste niz obalu od Abu Dabija, iako neki u administraciji tvrde da postojanje osoblja na kineskim gradilištima samo po sebi nije alarmantno, napominjući njihovo prisustvo na kineskim gradilištima u drugim zemljama koje nemaju vojnu ispostavu.

Sve veće uporište Kine u svetskim lukama olakšava njeno prikupljanje obaveštajnih podataka o američkim vojnim pokretima i aktivnostima u tim oblastima, rekla je Kamil Lons iz Međunarodnog instituta za strateške studije. Prema kineskom zakonu usvojenom 2017. godine, čak i komercijalne kineske kompanije su obavezne da dele informacije sa vojskom ako budu pozvane da to učine.

Terminal u luci Kalifa deo je mreže od više od 100 strateški lociranih komercijalnih luka i terminala u koje je Kina investirala širom sveta. Osim UAE, američki zvaničnici su identifikovali Singapur, Indoneziju, Pakistan, Šri Lanku, Keniju, Tanzaniju i Angolu kao među lokacijama gde kineske luke mogu služiti dvostrukoj upotrebi, potencijalno omogućavajući Pekingu da se "meša u vojne operacije SAD i podržava ofanzivne operacije protiv Sjedinjenih Država", navodi se u izveštaju Pentagona Kongresu iz 2020.

U nekim delovima sveta, kao što je Evropa, malo je verovatno da će lučki objekti ikada biti korišćeni za vojnu upotrebu jer se zemlje domaćini nikada ne bi složile. Ali kineski pomorski put svile, kako Peking naziva mrežu, nudi druge prednosti.