Bez starca nema udarca: Ko su najstariji, a ko najmlađi svetski lideri?

Američki predsednik Džozef Bajden najavio je u utorak da će se, i pored svojih poznih godina, na izborima 2024. godine kandidovati za drugi mandat u Beloj kući.

U slučaju da uspe da obezbedi reizbor, Bajden će u trenutku svoje druge inauguracije u januaru 2025. godine imati 82, a na kraju mandata punih 86. godina. 

Bajden bi se tako našao u "odabranom" društvu šefova država i vlada koji su svoje zemlje vodili u trenutku kada su zgazili duboko u devetu deceniju života. 

Trenutno najstariji šef države na svetu je predsednik Kameruna Pol Bija, koji je pre nekoliko meseci napunio 90. godina. On se čelu te centralnoafričke države nalazi više od 40. godina, tačnije od 1982.

Bija je na predsedničkim izborima pobeđivao čak sedam puta, iako je važno naglasiti da je na nekoliko njih bio jedini kandidat na glasačkom listiću.

Njega prati osamdesetsedmogodišnji predsednik Palestine Mahmud Abas, koji je 2005. godine na toj funkciji zamenio poznatog palestinskog lidera Jasera Arafata.

Kao veliki zastupnik rešavanja izraelsko-palestinskog sukoba po modelu "dve države", Abas uživa podršku značajnog dela međunarodne zajednice, ali je njegova popularnost u samoj Palestini upitna, budući da izbori u toj zemlji nisu održani punih 18 godina.

Pri vrhu liste najstarijih lidera nalazi se i papa Francisko, koji ima punih 86. godina, kao i vrhovni lider Irana Ali Hamenej, koji je pre nekoliko dana napunio 84. Bajdenu je najbliži po godinama sedamdesetsedmogodišnji predsednik Brazila Luis Inasio Lula da Sivla.

Kada je reč o liderima vodećih svetskih zemalja, većina njih je značajno mlađa od predsednika Bajdena.

Predsednik Rusije Vladimir Putin je prošlog oktobra napunio 70. godina, dok su lideri Kine i Turske Si Đinping i Redžep Tajip Erdogan godinu dana mlađi.

Nemački kancelar Olaf Šolc u junu će napuniti 65. godina, dok njegove kolege iz Francuske i Velike Britanije Emanuel Makron (45) i Riši Sunak (42) važe za relativno mlade svetske lidere.

Kada je reč o najmlađim svetskim liderima, tu funkciju trenutno obavlja vršilac dužnosti predsednika Burkine Faso Ibrahim Traore, koji ima 34 godine. On je na vlast u toj zapadnoafričkoj državi došao nakon vojnog puča u septembru prošle godine.

Kada bude stupio na funkciju predsednika Crne Gore za manje od mesec dana, Jakov Milatović će sa svojih 36. godina izbiti na drugo mesto liste, ispred dvojice "balkanskih" tridesetsedmogodišnjaka: Predsednika Čilea Gabrijela Borića i crnogorskog premijera Dritana Abazovića.