Olaf Šolc na udaru kritika zbog politike prema Kini
Dok pozivi da se Evropska unija ogradi od Kine i smanji svoju trgovinsku zavisnost od ove države postaju sve glasniji, nemački kancelar Olaf Šolc se zalaže za očuvanje trgovinskih odnosa sa Pekingom na sadašnjem nivou, zbog čega je pod sve većim pritiskom, kako u inostranstvu tako i kod kuće.
Sukob oko politike prema Kini počeo je da deli i samu vladajuću koaliciju u najmnogoljudnijoj državi EU. Dok Šolcove Socijaldemokrate zastupaju umerenije stavove i podržavaju ekonomsku saradnju sa Pekingom, Zeleni su otvoreno protiv takve politike i traže udaljavanje kako nemačke, tako i celokupne evropske privrede od Kine.
Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok nedavno je kritikovala nemačke preduzetnike zbog, kako ona tvrdi, „potpune ekonomske zavisnosti od Kine koja je zasnovana na nadi, a koja nas čini politički ranjivim“. Ovaj jezik ne odudara mnogo od onog koji se koristi da bi se opravdala serija antiruskih sankcija koje je Evropska unija donela u poslednjih nekoliko meseci.
Ipak, stavovi Olafa Šolca daleko su nejasniji. Nemački kancelar posetiće Peking početkom novembra i sa sobom će povesti i delegaciju nemačkih privrednika. Do ove posete dolazi samo nekoliko meseci nakon slične posete Japanu. Tada je Šolc izjavio da je neophodno da nemačka preduzeća smanje svoju zavisnost od Kine.
Očekuje se i da će Šolc potvrditi ugovor sa kineskim državnim preduzećem za brodski transport "Kosko" kojim ova firma treba da postane manjinski vlasnik luke u Hamburgu, i pored protivljenja čak šest ministara.
Pitanje politike prema Kini podelilo je evropske lidere na prošlonedeljnom sastanku Evropskog saveta. Pojedine zemlje, poput baltičkih država, žele odvajanje od Kine, a Nemačka je zauzela daleko oprezniji stav. Šolc se tako očekivano našao na udaru svojih evropskih kolega kada izjavio da ne treba da dođe do kidanja ekonomskih veza sa Pekingom.
"EU se ponosi time što predstavlja savez zainteresovan za svetsku trgovinu i ne udružuje se sa onima koji promovišu deglobalizaciju", izjavio je Šolc tom prilikom.
Šolcu je u pomoć priskočio holandski premijer Mark Rute, koji je naglasio da Evropa ne treba da "amerikanizuje" svoje odnose sa Kinom, aludirajući na nedavnu odluku administracije predsednika Džozefa Bajdena da okarakteriše odnose sa Kinom kao "najvažniji geopolitički izazov".
Letonski premijer Krišjanis Karniš kritikovao je odluku svog nemačkog kolege da poseti Peking i rekao da se sa Kinom "najbolje možemo suočiti kada smo 27, a ne kada smo jedan na jedan".
Nemačka će se nesumnjivo naći pod pritiskom da dalje ograniči svoju saradnju sa Kinom. Ipak, to bi moglo da bude izuzetno štetno po njenu privredu, pošto je trgovina sa najvećom privredom Azije činila oko osam odsto nemačkog izvoza i 10 odsto nemačkog uvoza, prema podacima iz 2020. godine. Kina je drugi najveći kupac nemačkih proizvoda, ali i najveći izvoznik u tu evropsku državu.