Erdogan ili Kiličdaroglu? Za odnose Turske i Rusije to pitanje nema značaja

Savez šest opozicionih stranaka imenovao je bivšeg državnog službenika Kemala Kiličdaroglua kao svog kandidata za borbu protiv predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana na izborima 14. maja, koji se smatraju možda najvažnijim u modernoj istoriji zemlje.

Istraživanja javnog mnjenja generalno pokazuju da Kiličdaroglu (74) ima prednost i da bi mogao da pobedi u drugom krugu glasanja, nakon kampanje tokom koje je obećao da će rešiti finansijsku krizu koja je nagrizla predsednikovu popularnost poslednjih godina, piše Rojters.

Kiličdaroglu je obećao povratak ortodoksnoj ekonomskoj politici i parlamentarnom sistemu upravljanja, nezavisnost za pravosuđe, za koje kritičari kažu da je Erdogan koristio da suzbija neslaganje, i nešto blaži odnosi sa Zapadom.

Kritićari kažu da Kiličdaroglu koji je više puta gubio na izborima kao predsednik Republikanske narodne partije (CHP) nema moć svog protivnika da okupi javnost i ne nudi jasnu viziju za post-Erdoganovu eru.

Čak i ako pobedi, Kiličdaroglu se suočava sa izazovima da održi ujedinjen opozicioni savez koji uključuje nacionaliste, islamiste, sekulariste i liberale.

Iako se mnogi pitaju da li Kiličdaroglu može da pobedi Erdogana, lidera sa najdužim stažom u zemlji, čija je harizma u kampanji pomogla da se ostvari više od deset izbornih pobeda, analitičari kažu da je Erdogan bliži porazu nego ikada.

Ko god da pobedi na izborima, očekuje se da će dugogodišnja članica NATO-a održati srdačne odnose sa Rusijom, navodi Rojters.

Moskva je, navodi agencija, već izdržala nekoliko godina dramatičnih promena spoljne politike Ankare, a ono što je podstaklo tu promenu bila je teška ekonomska kriza u Turskoj, koja je primorala Erdogana da popravi zategnute odnose sa nacijama kao što su Ujedinjeni Arapski Emirati, Saudijska Arabija i Izrael, koje je prethodno žestoko kritikovao, kažu analitičari.

Sukob u Ukrajini i njegov uticaj na globalnu ekonomiju takođe su primorali Ankaru da ne bira međunarodne borbe, što je bila odlika Erdoganove dve decenije na vlasti.

Približavanje Egiptu, pa čak i nastojanje da se normalizuju veze sa Sirijom, takođe su u toku, samo 12 godina nakon početka sirijskog rata.

"Preokreti su bili posledica nužde, a ne izbora", rekao je Fatih Džejlan, šef Političkog centra Ankare, istraživačkog centra sa sedištem u glavnom gradu Turske.

Rusija je, u međuvremenu, sused sa kojim Turska mora da sarađuje, rekao je on.

Od početka ruske operacije u Ukrajini, Turska diplomatski balansira. Ankara se protivi zapadnim sankcijama Rusiji i ima bliske veze sa Moskvom i Kijevom, svojim crnomorskim susedima. Takođe je kritikovala Specijalnu vojnu operaciju i poslala naoružane dronove u Ukrajinu, navodi agencija.

"Turska ne može da ostavi Rusiju po strani, ona je moćan sused i imamo neke jake ekonomske i komercijalne veze koje su direktno povezane sa našim nacionalnim interesima", dodao je Džejlan.

Sa druge strane, Moskva je zabrinuta da bi promena vlade mogla da dovede do prozapadnijeg stava Turske, rekao je Ahmet Kamil Erozan, zamenik šefa stranke koja je deo šestostranačkog opozicionog saveza čiji je kandidat Kiličdaroglu.

"Moramo da se uključimo u sagledavanje stanja i sa Rusijom i sa Sjedinjenim Državama prvog dana posla jer je Erdoganova spoljna politika bila zasnovana na ličnim odnosima", rekao je Erozan, koji se smatra jednim od kandidata za mesto ministra spoljnih poslova ako opozicija pobedi.

Turska bi nastojala da smanji svoju energetsku zavisnost od Rusije sa 50 na 30 odsto, ako opozicija pobedi na izborima, dodao je Erozan, koji je takođe bivši diplomata.

Turska je održala srdačne odnose sa Rusijom uprkos sukobu u Ukrajini, a prošle godine su Ankara i Ujedinjene nacije posredovali u sporazumu koji je omogućio nastavak ukrajinskog izvoza žitarica iz crnomorskih luka.

Izbalansirani pristup Turske prema Rusiji neće se promeniti ako Kiličdaroglu zameni Erdogana, rekao je Džejlan, koji je bio i izaslanik Turske u NATO.

Turska ima bliske ekonomske veze sa Rusijom, uključujući turizam, snabdevanje gasom, žitarice i drugu poljoprivrednu trgovinu. Sam Kiličdaroglu obećao je "zdrav i kredibilan nastavak tursko-ruskih odnosa", ako bude izabran za predsednika.

Opozicioni savez, koji je obećao da će povući mnoge od Erdoganovih politika, takođe je naveo da će dati prioritet diplomatiji i napustiti stil konfrontacije koji je obeležio tursku spoljnu politiku u poslednjoj deceniji.

Promene u spoljnoj politici Turske pozdravili su njeni regionalni rivali, ali odnos Ankare sa Evropskom unijom i dalje je komplikovan.

Erozan je rekao da opoziciona alijansa vidi puno pristupanje EU kao solidan cilj i da su vrednosti EU ljudskih prava, demokratije i vladavine prava u skladu sa njenom vizijom.