Zbog čega Dan pobede nije Dan Evrope?

Ljubazan, umeren, velikodušan, načitan. Pravnik. Čovek koji je postavio kamen temeljac moderne Evrope. Na korak od toga da bude proglašen za sveca u Katoličkoj crkvi. I saradnik nacističkih kolaboracionista u Drugom svetskom ratu.

Ovo je samo deo biografije Roberta Šumana, koji navodi francuski list "Poen". Međutim, brojni drugi biografi "zaboravljaju" da pomenu detaljčić, koji se tiče Šumanove kolaboracije sa nacističkim saradnikom maršalom Filipom Petenom. 

Na sličan način pisane su biografije još nekih Očeva osnivača EU, pa se danas sa pravom postavlja pitanje, šta to slavi Evropa 9. maja? Zvanično, Dan Evrope, kada je Šumanovom deklaracijom predloženo stvaranje Evropske zajednice za ugalj i čelik i time formalno začeta evropska ideja, i Dan pobede nad fašizmom, u spomen na 9. maj 1945. kada je nacistička Nemačka potpisala kapitulaciju u Drugom svetskom ratu.

Dakle, proslavlja se poraz nacista, ali ne i nacizma kao takvog, o čemu svedoči činjenica da su mnogi koji su pomagali Treći Rajh, ugradili svoj lik i delo u temelje Evropske unije. 

"Višijevski proizvod"

Roberta Šumana Drugi svetski rat je zatekao u vladi francuskog premijera Pola Rejnoa, gde je bio zadužen za izbeglice, a funkciju je zadržao i u prvoj Petenovoj vladi.

Podsećanja radi, maršal Filip Peten je, došavši na mesto premijera, Nemačkoj odmah ponudio primirje i uz njihov pristanak organizovao sopstvenu vladu u Višiju, stavši na čelo onoga što će u istoriji ostati zapisano kao višijevska Francuska - tvorevina najpoznatija po kolaboraciji sa Adolfom Hitlerom. 

Ljubazni i velikodušni Šuman je 10. jula 1940. glasao za davanje vlasti maršalu Petenu, što su priređivači sajta fondacije Robert Šuman, inače, zaboravili da pomenu. Ističe se da je bio hapšen od strane Gestapoa, što je izgleda bila samo mala čarka među prijateljima, jer, na svu sreću, nije završio tamo gde i stvarni Hitlerovi neprijatelji. 

Nakon rata njegova karijera kreće uzlaznim putem, mada je imao izvesnih poteškoća. Naime, Šuman je kao bivši Petenov ministar bio proglašen za nepodobnog za javnu funkciju, s obzirom na to da je u oslobođenoj Francuskoj zakonom ustanovljen prekršaj "nacionalne nedostojnosti", kojim su se kvalifikovali razni oblici kvislinškog ponašanja koje je izrodila višijevska Francuska.

U septembru 1944, general Žan de Latr de Tasinji, komandant francuske Prve armije, tražio je da Šuman postane politički savetnik, ali je Andre Dietelm, koji je bio na čelu Ratnog ministarstva u De Golovoj vladi, zahtevao da se "ovaj višijevski proizvod odmah izbaci".

Šuman se kasnije obratio De Golu s molbom za pomilovanje, pa je uspeo da povrati puna građanska prava što mu je i omogućilo da nastavi da igra aktivnu ulogu u francuskoj i evropskoj politici. 

Počinje da se zalaže za nadnacionalnu, demokratsku organizaciju na evropskom nivou, kojoj bi mogla da se pridruži i "postnacistička i demokratska Nemačka" (kad pre?).

"Ova nadnacionalna struktura stvorila bi trajni mir između država članica", poručio je Šuman.

Dana 9. maja 1950. godine principi nadnacionalne demokratije su objavljeni u onome što je postalo poznato kao Šumanova deklaracija, a što se već naredne godine ovaplotilo kao Evropska zajednica za ugalj i čelik, da bi danas imali Evropsku uniju u punom sjaju demokratičnosti i nadnacionalnosti. Naročito ako nadnacionalnost shvatimo kao ideju da su neke nacije nad drugima. 

Bio je i prvi predsednik preteče današnjeg Evropskog parlamenta, koji ga je proglasio Ocem Evrope, a imao je i ključnu ulogu u stvaranju Severnoatlantskog saveza (NATO).

Prepodobni Robert

I šta bi čovek, pored svih ovih počasti, mogao više da poželi? Čovek možda ništa, ali Katolička crkva se dosetila, pa je još 1990. pokrenula proces Šumanove kanonizacije, odnosno proglašavanja Roberta Šumana za sveca.

Najpre je proglašen za "slugu Božijeg" - sa čime bi se nesumnjivo složili svi kojima je Firer bio bog - da bi 2021. godine dobio status "prepodobnog". 

U saopštenju Vatikana objavljenom 19. juna 2021. navodi se da je papa Francisko potpisao dekret kojim se Šumanu, "pobožnom katoliku", "priznaju herojska dela". 

Od statusa sveca Šumana deli samo nekoliko čuda, koja bi trebalo da se dese ili na njegovom grobu, ili prilikom korišćenja stvari kojima se služio. S obzirom na to kako se služio nacističkom Nemačkom, a zatim Evropskom unijom i NATO-om, te da oni koji se danas služe ovim organizacijama čuda prave širom sveta, može se reći da su svi uslovi - više nego ispunjeni.

Ali nije Robert Šuman jedini osnivač Evropske unije koji je u nepristojnoj meri povezan s nacističkom Nemačkom.

Valter brani nacionalsocijalizam

Još jedan od Očeva osnivača EU svakako je i Valter Halštajn, nemački pravnik i diplomata. Tokom Drugog svetskog rata služio je kao prvi poručnik u nemačkom Vermahtu u Francuskoj.

Iako formalno nije bio član Hitlerove Nacionalsocijalističke partije, bio je učlanjen u brojne druge organizacije pod njenom kontrolom, poput Nacionalsocijalističke asocijacije univerzitetskih predavača ili Nacionalsocijalističke lige za zaštitu zakona.

Štaviše, početkom 1944. predložen je za Nationalsozialistischer Führungsoffizier-a, oficira zaduženog da vojnike podučava nacističkoj ideologiji. Prostije rečeno, nacistički ideološki komesar. Potom je postao prvi predsednik Evropske komisije. 

Postao je rektor Univerziteta u Frankfurtu već 1946. i proveo godinu dana kao gostujući profesor na američkom Univerzitetu Džordžtaun 1948. godine, pa se može zaključiti da SAD nisu puno insistirale na menjanju silabusa u odnosu na ono što je Halštajn predavao "saborcima" 1944. godine.

Ursula mog detinjstva

Halštajn je bio jedan od arhitekata Evropske zajednice za ugalj i čelik i prvi predsednik Komisije Evropske ekonomske zajednice, koja će kasnije postati Evropska unija. Sve do dolaska Ursule fon der Lajen na čelo Evropske komisije, bio je jedini Nemac na toj funkciji.

Sebe je opisao kao "neku vrstu evropskog premijera", a nacionalni suverenitet je odbacio kao "doktrinu prošlosti". 

Ostao je upamćen po Halštajnovoj doktrini, politici Zapadne Nemačke koja je diplomatski izolovala Istočnu Nemačku. 

Ideju je sročio 1955. godine, a po njoj je Zapadna Nemačka predstavljala jedinog legitimnog predstavnika čitavog nemačkog naroda. Priznavanje Nemačke Demokratske Republike kvalifikovalo se u Bonu kao "neprijateljski čin" i kažnjavalo prekidom diplomatskih odnosa sa zemljama koje to učine. 

Primenjena je prvi put 1957. godine, u slučaju Jugoslavije.

Dan Svetog Šumana

Da Šuman i Halštajn nisu usamljeni primeri, pokazuje i slučaj Adolfa Hojzingera, koji je za vreme rata bio Hitlerov načelnik Operativnog odeljenja Generalštaba.

Međutim, nakon rata, ni ovom Adolfu nije suđeno, već je preuzeo vojsku Zapadne Nemačke – Bundesver, da bi 1961. bio imenovan za Predsedavajućeg Vojnog komiteta NATO pakta. 

Takav je slučaj bio i sa generalom Hansom Špajdelom koji je za vreme rata bio načelnik štaba u vojsci Ervina Romela, poznatog kao Pustinjska lisica. Nakon 1945, bio je jedan od ključnih vojnih komandanata u Bundesveru, da bi zatim - kakvo iznenađenje! - od 1957. do 1963. služio kao glavnokomandujući kopnene vojske NATO-a u centralnoj Evropi.

Valter Funk bio je nemački ministar ekonomije, Hitlerov lični ekonomski savetnik i Gebelsov državni sekretar Ministarstva informisanja, koji je, iako osuđen za ratni zločin nakon Drugog svetskog rata, već krajem pedesetih godina nastavio političku karijeru i ugradio svoje "dragoceno iskustvo" u temelje EU. 

S obzirom na sve gorepomenute (i mnoge druge koje ovde nismo pomenuli), koji su u znoju lica svog gradili EU, Evropa bi mogla da im se oduži tako što će izabrati neki drugi datum koji će obeležavati kao svoj dan. Jer Dan Evrope i Dan pobede nad fašizmom nikako ne idu zajedno.

Možda bi dan Svetog Šumana - kad se kanonizacija okonča - imao veći simbolički značaj.