NATO završava najveću reorganizaciju od Hladnog rata: Rusija i terorizam najveće pretnje

NATO privodi kraju reformu zajedničke strategije za suočavanje sa pretnjama koje predstavljaju "Rusija i terorizam".

Ova reorganizacija strategije predstavlja "najveću modifikaciju od Hladnog rata", navodi španski list "Pais" pozivajući se na izvore koji učestvuju u izradi "prve potpune i jedinstvene strategije u poslednje tri decenije".

Postoji oko 4.000 stranica planova koji reformišu pojedine vojne metode. Na primer, umesto velikih intervencija, NATO će težiti da rasporedi manje bataljone i regionalne stručnjake. Međutim, najveći akcenat nove strategije je na "analizi različitih pretnji koje dolaze iz Kremlja".

Očekuje se da će taj novi plan biti odobren na samitu u Vilnjusu u Litvaniji u julu.

Na sastanku će se prevashodno razmatrati šta NATO može da ponudi Kijevu, koji je, kako piše španski list, "željan da uđe u klub".  

"Regionalni planovi (kako se naziva nova strategija) zahtevaće poboljšani model snaga NATO-a za obučavanje i raspoređivanje većeg broja trupa širom Alijanse", rekao je šef Vojnog komiteta NATO-a Rob Bauer.

Kako piše "Pais", dok svi posmatraju kretanja na bojištu u Ukrajini, NATO unapređuje svoje odbrambene planove, koji će definisati kako organizacija može da deluje protiv napada na svojoj teritoriji, te "kako će delovati protiv svoje dve glavne pretnje: Rusije i terorizam".

"Prvi put od Hladnog rata imaćemo objektivne ciljeve koji se zasnivaju na pretnjama", rekao je Bauer.

Nova strategija ima različite nivoe: nacionalni, takozvani "strateški šešir" koji se odnosi na tri velika područja (severni Atlantik, centralna i južna Evropa, od Španije do Turske) i detaljnu analizu pretnji po sektorima - zemlja, more, vazduh, svemir i sajber prostor.

Istočni saveznici, navodi španski list, zabrinuti su da nova strategija ostaje "na nivou teorije", te oni pozivaju na konkretnije postupke i povećanje prisustva u tom delu Evrope.

Da ne bi sve "ostalo na nivou teorije", Alijansi će biti potrebno više ulaganja, priznaju izvori iz organizacije.

Generalni sekretar NATO-a Jan Stoltenberg je ponovo istakao da članice moraju da povećaju izdatke za odbranu.

Cilj je, kako se navodi, da sada obaveznih 2 odsto BDP "postane minimum".

Međutim, uprkos tome što pojedine države povećavaju ulaganja u odbranu, druge jedva prelaze 1 odsto, piše "Pais" naglašavajući da Španija na odbranu troši samo 1,09 odsto BDP-a, te da države koje ne ispune tu obavezu ne snose posledice.