Sukobi u NATO-u oko isporuke oružja Ukrajini

U komentaru britanskog lista "Telegraf" o tome da Ujedinjeno Kraljevstvo ponovo predvodi Evropu u snabdevanju Ukrajine naprednim oružjem, konstatuje se da pojedine zemlje, poput Nemačke i Francuske, nerado učestvuju u tome.

U zapadnim prestonicama, pre svega u Berlinu, postojao je stepen nervoze oko prihvatanja ukrajinskog zahteva za doniranje krstarećih raketa većeg dometa. A zbog straha da bi uz pomoć takvog oružja projektili mogli da pogode ciljeve daleko unutar teritorije Ruske Federacije, što bi pak moglo da dovede do ruske odmazde.

Protestovalo se i protiv isporuka protivvazdušne odbrane i tenkova, tako da su Nemačku i Francusku snažniji saveznici morali da poguraju u pružanju vojne opreme kijevskom režimu.

Takva situacija je neodrživa, piše "Telegraf", ukoliko rat potraje, ali i ako dođe do promene na čelu SAD. 

Donald Tramp je bio nedvosmislen o ukrajinskom pitanju u nedavnom intervjuu Si-En-Enu – prekinuti rat. Uz to brojni republikanci u Americi sve češće pitaju zašto Sjedinjene Države snose nesrazmerno veliki vojni i finansijski teret, dok zemlje koje su mnogo više pogođene borbama čine tako malo.

Prema nekim procenama, samo Sjedinjene Države su donirale 90 odsto vojnih zaliha koje je Kijev dobio, a Britanija će sada isporučiti dalekodometne krstareće rakete "storm šedou".

Dakle, debata o nedovoljnom doprinosu previše evropskih članica NATO-a ukrajinskom ratu se nastavlja.

Ruska Specijalna vojna operacija pokrenula je države istočne Evrope, najpre Poljsku, dok zemlje poput Nemačke i dalje misle da mogu da se oslobode Severnoatlantske alijanse, zaključuje "Telegraf".