"Spektejtor": Kako je neslavno propao ekonomski rat Zapada protiv Rusije

Kada je Rusija pokrenula vojnu operaciju u Ukrajini, zapadne zemlje su brzo saopštile da se neće upuštati u direktan vojni sukob, već će podržati Ukrajinu oružjem i drugom vojnom opremom. Ovaj deo strategije dao je rezultate jer je Ukrajina uspela da se odupre, ali je ishod još uvek daleko od izvesnog, piše britanski "Spektejtor".

Ispostavilo se da je drugi deo strategije - vođenje ekonomskog rata sa Moskvom - propao. Sankcije koje su uvedene Rusiji trebalo je da zemlju potpuno odseku od međunarodnih tokova, parališu, osiromaše i nateraju na predaju.

Malo ljudi na Zapadu je svesno koliko loše ide ovaj aspekt sukoba, piše "Spektejtor" i podseća da je Evropa platila visoku cenu da bi izvršila delimični bojkot ruske nafte i gasa.

Uvoz fosilnih goriva u Ujedinjeno Kraljevstvo iz Rusije iznosio je 4,5 milijardi funti 2021. godine. Do januara 2023. pao je na 1,3 milijarde funti. EU je 2020. nabavila 39 odsto svog gasa i 23 odsto nafte iz Rusije; u trećem kvartalu prošle godine ove nabavke su pale na 15 odsto, odnosno 14 odsto.

Ali, navodi britanski portal, ove brojke ne objašnjavaju razmere neuspeha nanošenja štete ruskoj ekonomiji. Ubrzo je postalo jasno da, dok je Zapad bio zainteresovan za ekonomski rat, ostatak sveta nije.

Kako je njen izvoz nafte i gasa u Evropu pao, Rusija je brzo povećala izvoz u Kinu i Indiju – zemlje koje mnogo više vole da kupuju naftu sa popustom nego da se suprotstave sukobu u Ukrajini. Što je još gore, čini se da je deo ruske nafte izvezene u Indiju vraćen u Evropu, uz porast broja brodova koji prevoze rafinisanu naftu iz Indije kroz Suecki kanal, otkriva autor teksta.

Čini se da ima i nekog sifoniranja u drugom pravcu. Istraga nemačkog lista "Bild" otkrila je uznemirujući rast izvoza u zemlje koje se graniče sa Rusijom.

Uvoz nemačkih motornih vozila u Kazahstan, na primer, porastao je za 507 procenata između 2021. i 2022. i u Jermeniju za 761 procenat. Izvoz hemijskih proizvoda u Jermeniju porastao je za 110 odsto, a u Kazahstan za 129 odsto. Prodaja električne i računarske opreme u Jermeniju porasla je za 343 odsto. Šta se dešava sa ovom robom kada stigne u ove bivše sovjetske republike nije lako utvrditi, ali jedno verovatno objašnjenje je da ona završava u Rusiji. Čak i ako se takva roba formalno ne izvozi, mnogi građani Rusije zadržavaju bezvizni pristup tim zemljama i mogu da prenesu robu preko granice.

Zapad je pokušao da ekonomskim sankcijama cilja na bogate Ruse. Ironično, ali oni su ljudi koji najlakše mogu da pristupe zapadnoj robi putem preusmerene trgovine. Imaju dvojne pasoše, mogu sebi da priušte putovanje u inostranstvo kako bi kupovali svoju luksuznu robu. Osim globalnog bojkota Rusije, veoma je teško sprečiti da roba zapadne proizvodnje dospe u ruke bogatih Rusa.

Zapad je krenuo u svoj rat sankcijama sa preteranim osećanjem sopstvenog uticaja širom sveta samo da bi otkrio da "nezapadne" zemlje nisu zainteresovane za uvođenje sankcija Rusiji.

Rezultati pogrešne računice dostupni su svima. U aprilu prošle godine, Međunarodni monetarni fond (MMF) je prognozirao da će se ruska ekonomija smanjiti za 8,5 odsto u 2022. i za dodatnih 2,3 odsto ove godine. Kako se ispostavilo, BDP je prošle godine pao za samo 2,1 odsto, a ove godine MMF predviđa mali rast od 0,7 odsto.

Ruska ekonomija nije uništena; samo je rekonfigurisana i preorijentisan da gleda na istok i jug, a ne na zapad.