Evroazijski kružni tok: "Zaobilaženje sankcija 100%"

Zapadna roba, uprkos američkim i evropskim sankcijama i dalje stiže do Moskve, a kao glavno čvorište za pretovar američkih i evropskih kompjuterskih čipova, lasera ​​i drugih proizvoda za civilnu i vojnu upotrebu koji idu dalje u Rusiji, prema zapadnim zvaničnicima i podacima koje je prikupio "Volstrit džornal", postala je grupa bivših sovjetskih država.

Izvoz osetljive, takozvane robe dvostruke namene iz SAD i Evropske unije u zemlje u susedstvu Rusije naglo je porastao 2022. godine, a paralelno su porasle i isporuke ovih proizvoda u Rusiju, pokazala je analiza trgovinskih podataka Ujedinjenih nacija.

"Ukupni izvoz robe iz SAD i EU u Jermeniju, Gruziju, Kirgistan, Uzbekistan i Kazahstan porastao je na 24,3 milijarde dolara prošle godine sa 14,6 milijardi dolara koliko je iznosio u 2021. Ove zemlje su prošle godine zajedno povećale svoj izvoz u Rusiju za gotovo 50 odsto, i to na oko 15 milijardi dolara", piše "Volstrit džornal".

Procvat ove trgovinske rute, koju analitičari Evropske banke za obnovu i razvoj nazivaju "evroazijskim kružnim tokom", znak je, sudeći po evropskim zvaničnicima, da je Rusija uspela da pronađe nove načine da uprkos zapadnim sankcijama kupuje potrebnu robu.

Ruske kompanije čak i reklamiraju svoje sposobnosti da nabavljaju sankcionisanu robu, ismevajući tako napore Zapada da kazni Moskvu.

Zagonetna indijska kompanija isporučuje milione barela ruske nafte

Medij tako navodi primer "Imek Eksperta" koji nudi "uvoz sankcionisane robe iz Evrope i Amerike u Rusiju preko Kazahstana", a na čijoj veb stranici piše: "Zaobilaženje sankcija 100%".

Prebirajući po statistici, "Volstrit džornal" uspeo je da sazna da su SAD i EU prošle godine u Jermeniju izvezle integrisana kola u vrednosti od više od 8,5 miliona dolara, dok je istovremeno, jermenijski izvoz tog proizvida u Rusiju skočio na 13 miliona.

Slična slika se pojavljuje i kad je reč o zapadnim isporukama lasera i mernih instrumenata ​​u Kirgistan, ali i  alata za proveru napona i snage, u Uzbekistan. Obe zemlje su zabeležile povećanje izvoza tih proizvoda  u Rusiju.

Vašington i Brisel zabranili su inače još u februaru 2022.godine da se razne vrste ove robe prodaju Rusiji.

Uprkos tome, međutim, nova trgovinska ruta omogućava Moskvi da dođe do zapadne tehnologije koju ne bi mogla da pronađe na drugoj strani, a koja je, kako ocenjuje "Volstrit džornal", kritična za vođenje specijalne vojne operacije u Ukrajini..

Portparol jermenske vlade, međutim, rekao je da ta zemlja nije "umešana ni u kakve procese ili akcije usmerene na zaobilaženje sankcija EU ili SAD". On je rekao da je jermenska carina povećala kontrolu za sankcionisanu robu i da su vlasti o tom pitanju razgovarale sa SAD.

Rusija zaobišla sankcije: Čipovi za vojnu opremu stižu iz Kine i Hongkonga

U najnovijem predloženom paketu evropskih sankcija, koji ipak moraju da odobre zemlje članice, Evropska komisija je prvi put preporučila za da se zbog isporuke proizvoda dvostruke namene u Rusiju, sankcionišu i kompanije iz regiona, uključujući dve iz Uzbekistana i jednu iz Jermenije.

"Kompanije koje olakšavaju trgovinu zapadnom robom preko trećih zemalja nude svoje usluge u Rusiji. Moskva je prošle godine legalizovala takozvani paralelni uvoz robe, što znači da uvoznici mogu legalno da unose proizvode preko trećih zemalja bez saglasnosti originalnog proizvođača", navodi "Volstrit džornal".

Medij dodaje i da je preko bivših sovjetskih država porastao izvoz predmeta za domaćinstvo zapadne proizvodnje, a zapadni zvaničnici tvrde da Rusi čak skidaju čipove sa nekih uređaja, pa je tako prošle godine, nakon porasta uvoza mašina za pranje veša iz EU, uzbekistanski izvoz aparata u Rusiju skočio na 10,6 miliona dolara sa oko 90.000 dolara koliko je iznosio godinu dana ranije.

"Nije jasno da li prodavci na Zapadu ili kupci u ovim zemljama krše sankcije učešćem u kružnom trgovačkom sistemu. Američka i evropska preduzeća ne prodaju direktno ruskim kupcima, dok nijedna od uključenih zemalja Centralne Azije i Kavkaza nije strana u sankcijama", zbunjen je "Volstrit džornal".

Visoki zvaničnici SAD, Velike Britanije i EU posetili su Uzbekistan, Kirgistan i Kazahstan poslednjih meseci kako bi izvršili pritisak na vlade da "uguše" trgovinske obrasce za koje veruju da pomažu Rusiji da izbegne sankcije.

"Ono što je veoma sumnjivo je da se nakon sankcija odjednom povećava izvoz ovih proizvoda u Centralnu Aziju i na Kavkaz", rekla je glavna ekonomistkinja Evropske banke za obnovu i razvoj Beata Javorčik.

Obraćajući se novinarima prošlog meseca, glavni zvaničnik EU za sprovođenje sankcija, Dejvid O'Salivan , rekao je da mu je prvi prioritet rad sa zemljama u kojima postoji moguće zaobilaženje sankcija Rusiji, uključujući i one iz centralne Azije.

Oštre mere, poput zabrana izvoza ili sankcija, razmatrale bi se samo ako se do tada ne preduzmu nikakvi koraci.

"Veoma poštujemo suverenitet i autonomiju naših sagovornika. Samo smo stavili naglasak na ono što mislim da je zajednička briga, naime da se njihova teritorija ne koristi kao platforma za zaobilaženje sankcija", požalio se on.