Erdogan: Imam posebne odnose sa Putinom, jaki smo i nemamo obaveze prema Zapadu

Turska ima posebne i odnose koji idu uzlaznim putem sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom uprkos sve većem pritisku na Ankaru da pomogne u jačanju zapadnih sankcija Moskvi, rekao je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan.

"Nismo u tački u kojoj bismo uveli sankcije Rusiji kao što je to učinio Zapad. Nismo vezani sankcijama Zapada", rekao je Erdogan u intervjuu za Si-En-En uoči drugog kruga predsedničkih izbora u Turskoj.

"Mi smo jaka država i imamo pozitivne odnose sa Rusijom. Rusija i Turska su potrebne jedna drugoj na svim mogućim poljima", dodao je on.

Erdogan je favorit u turskoj predsedničkoj trci koja ide u drugi krug glasanja 28. maja, navodi Si-En-En. On i njegov glavni rival Kemal Kiličdaroglu razišli su se oko brojnih spoljnopolitičkih pitanja, uključujući diplomatiju sa Zapadom i Rusijom.

Kiličdaroglu je obećao da će popraviti godine zategnute diplomatije sa Zapadom. On je takođe rekao da neće nastojati da oponaša Erdoganov odnos sa Putinom.

Ali u danima koji su prethodili prvom krugu predsedničke trke 14. maja, Kiličdaroglu je zaoštrio ton prema Kremlju, optužujući ga za mešanje u izbore u Turskoj i pretnju da će prekinuti odnose između dve zemlje.

Nasuprot tome, Erdogan je ojačao svoj odnos sa Putinom – i misli da bi Zapad trebalo da ga sledi. "Zapad ne vodi balansiran pristup", rekao je za Erdogan za Si-En-En. "Potreban vam je uravnotežen pristup prema zemlji kao što je Rusija, što bi bio mnogo srećniji pristup."

On je optužio svog političkog rivala da želi da odvoji Tursku od Rusije.

Erdogan je pomogao u sklapanju ključnog sporazuma za izvoz žita iz crnomorskih luka. Ugovor je u sredu produžen za još dva meseca, dan pre nego što je istekao.

"Ovo je bilo moguće zbog našeg posebnog odnosa sa predsednikom Putinom", rekao je on za Si-En-En, misleći na ovaj dogovor o žitu.

Rusko-turska trgovina dostiže 62 milijarde dolara godišnje. Erdoganove bliske veze sa Putinom činile su nervoznim njegove zapadne saveznike.

NATO zemlja mora da ima čvrst stav prema terorizmu

Erdogan se pozabavio još jednom ključnom tačkom turskih tenzija sa Zapadom - pristupanjem Švedske NATO-u.

Turska, druga po veličini armija NATO-a, blokirala je članstvo Stokholma u Alijansi, optužujući je da krije militante iz zabranjene Kurdistanske radničke partije (PKK).

"Sve dok Švedska nastavlja da dozvoljava pripadnicima terorističkih grupa da slobodno lutaju Švedskom, ulicama Stokholma, ne možemo blagonaklono da gledamo na članstvo Švedske u NATO-u", rekao je Erdogan.

"Trenutno nismo spremni za Švedsku", dodao je on. "Zato što zemlja NATO-a treba da ima čvrst stav kada je u pitanju borba protiv terorizma."

Švedska je odbila ponovljene zahteve Turske za izručenje osoba koje Ankara opisuje kao teroriste, uz obrazloženje da o tom pitanju mogu odlučivati samo švedski sudovi.

Erdogan je takođe kritikovao američkog predsednika Džozefa Bajdena, jer ga je nazvao autokratom u svojoj kampanji za Belu kuću 2020. "Da li bi diktator ikada ušao u drugi krug izbora", upitao je Erdogan.

On je optimističan po pitanju drugog kruga predsedničkih izbora.

"Ovo je novo iskustvo za tursku demokratiju. Verujem da će moj narod glasati za jaku demokratiju na izborima sledeće nedelje", rekao je Erdogan.

Erdogan je za Si-En-En rekao da očekuje da će snažan nastup njegove stranke u parlamentarnom takmičenju povećati njegove šanse u drugom krugu predsedničkih izbora.

"Stabilnost i poverenje su veoma važni i ljudi koji traže stabilnost uradiće  što je potrebno na biralištima", rekao je on.

Erdogan je negirao suzbijanje sloboda, tvrdeći da "u Turskoj niko nije iza rešetaka zbog svojih ideja".

Takođe je branio svoju odluku o suzbijanju kamatnih stopa i tvrdio da je ona već dala pozitivne rezultate.

"Imam tezu da su kamatne stope i inflacija u pozitivnoj korelaciji. Što su kamatne stope niže, to će biti niža inflacija", rekao je Erdogan. "Videli smo rezultate u pogledu koraka koje smo preduzeli."

Sa Putinom dogovor da se borimo protiv terorizma u Siriji

On je odbacio pozive opozicije na sveobuhvatnu deportaciju izbeglica i rekao da će umesto toga ohrabriti oko milion izbeglica da se vrate u Siriju. Kako je rekao, Turska gradi infrastrukturu i domove u delovima ratom razorene zemlje pod turskom kontrolom kako bi olakšala njihov povratak.

"Turske nevladine organizacije grade stambene jedinice u severnoj Siriji kako bi izbeglice ovde mogle da se vrate u svoju domovinu. Ovaj proces je već počeo", rekao je on."Ohrabrujemo milion izbeglica da se vrate u svoju domovinu."

Erdogan, koji je podržao naoružane islamističke opozicione grupe u građanskom ratu u Siriji, rekao je da takođe želi da okrene stranicu, preko Asadovog glavnog podržavaoca, Putina.

"Kroz moje prijateljstvo sa predsednikom Putinom, mislili smo da možemo da otvorimo vrata, posebno u našoj borbi protiv terorizma u severnom delu Sirije, što zahteva blisku saradnju i solidarnost", rekao je on, misleći na kurdske militante na severoistoku Sirije.

"Ako to možemo da uradimo, rekao sam da ne vidim nikakvu prepreku koja bi ostala na putu našeg pomirenja", rekao je Erdogan, obećavajući da će zadržati tursko prisustvo u severnoj Siriji, uprkos tome što je Asad unapred uslovljavao pregovore o povlačenju Ankare sa teritorije.

"Imamo više od 900 kilometara granice i postoji stalna pretnja terorizma sa tih granica našoj zemlji", rekao je on. "Jedini razlog zbog kojeg imamo vojno prisustvo na granici je borba protiv terorizma".