Koliko je "čista" zelena energija: Prava cena struje iz vetrenjača

Tvrdnje da je energija vetra "ekološka" često ne uzimaju u obzir štetne efekte koje ovi projekti mogu imati na divlje životinje i ekosisteme, čime se skriva "prava cena" takvih projekata.

Projekti energije vetra mogu ugroziti ptice koje lete u njihovoj blizini i izazvati smanjenje njihove populacije; može štetiti morskom životu zbog zagađenja bukom i uticati na rast biljaka u regionu gde se nalazi. Vođen subvencijama koje daje savezna vlada, rast projekata vetrogeneratora izazvao je zabrinutost oko kumulativnih uticaja, koji imaju na životnu sredinu, piše "Epok tajms".

Širom sveta povećava se nezadovoljstvo zbog vetroelektrana. U Sjedinjenim Državama, ljudi su se protivili postavljanju vetroturbina u jezeru Iri zbog zabrinutosti zbog uticaja koji bi taj projekat imao na životnu sredinu.

Naopaka ekologija: Desetine škotskih vetrenjača rade na dizel

U Nju Džersiju, demonstranti su tražili da se pauzira razvoj vetroparka na moru za koji tvrde da je doveo do nasukavanja delfina i kitova na obalu.

U Norveškoj, klimatska aktivistkinja Greta Tunberg usprotivila se predlogu da se izgrade dve vetroelektrane na pašnjacima Samija. Sami su jedini autohtoni narod koji je priznat u EU i navode da će njihova tradicija uzgoja irvasa biti dovedena u opasnost zbog vetroelektrana.

Opasnost po ptice i kitove

Lopatice vetrogeneratora mogu biti fatalne za ptice. Kada su prve komercijalne elektrane na vetar pokrenute u Sjedinjenim Državama, nisu uzeli u obzir uticaj koji bi projekat imao na ptice i druga leteća stvorenja poput slepih miševa. Ne samo da ptice stradaju u sudaru sa lopaticama, već na slepe miševe utiču promene vazdušnog pritiska koje su rezultat rotacije lopatica.

Veruje se da proliferacija vetroturbina predstavlja značajnu opasnost za populaciju orlova za koju se kaže da je već u opadanju u određenim regionima.

Analiza Asošijejted presa pokazala je da uprkos velikom broju stradalih orlova, broj krivičnih slučajeva krivolova nije povećan - što sugeriše namerni "kompromis" između uginuća ptica i sprovođenja čiste proizvodnje električne energije.

Procenjuje se da će desetine dozvola za projekte vetroparkova, koji su ili odobreni ili na čekanju, dovesti do ubijanja oko 6.000 orlova tokom više decenija.

U radu iz 2013. godine procenjeno je da je prosečna godišnja smrtnost ptica u Sjedinjenim Državama zbog sudara na vetrogeneratorima 234.000. Sa otprilike 50.000 megavata instaliranog kapaciteta u zemlji, ovo iznosi oko 4,68 uginuća ptica po megavatu.

Bajdenova administracija je postavila cilj da do 2030. godine postavi 30.000 megavata vetrogeneratora na moru. Sa 4,68 uginuća ptica po megavatu, ovo bi moglo dovesti do uginuća dodatnih 140.000 ptica godišnje.

Ugradnja vetroturbina, kao i buka koja se stvara njihovim radom mogu štetno uticati na kitove.

Prošle godine, zvaničnik Nacionalne uprave za okeane i atmosferu (NOAA) severoistočnog naučnog centra za ribarstvo (NEFSC) upozorio je da se ne postavljaju projekti vetrogeneratora na obali Nove Engleske, jer bi to ugrozilo populaciju kitova u regionu.

U 2011. bilo je oko 478 ovih stvorenja, a 2022. njihov broj se smanjio na 350. U januaru je republikanski predstavnik Džef Van Dru zatražio da se prekine sa radom na projektima vetroparkova u Nju Džersiju nakon što se "neviđeni" broj kitova nasukao na obalu.

Klimatske i ekološke promene

Projekti vetroparkova i turbina menjaju staništa na kojima se nalaze, vegetaciju i druge pejzažne karakteristike regiona. Postavljanje vetroparka zahteva stvaranje otvorenih prostora. Ogromni otvoreni prostori imaju tendenciju da povećaju brzinu vetra. Takve male promene mogu dovesti do porasta temperature i smanjenja nivoa vlažnosti.

Više temperature noću mogu uzrokovati da biljke ispuštaju više ugljendioksida nego obično. Ovaj ugljen-dioksid je neophodan za rast biljaka. Otpuštanjem CO2, rast biljaka može biti pogođen. U poljoprivrednim oblastima gde su postavljene vetroturbine, to bi moglo značiti niže prinose useva.

Studija iz 2018. pokazala je da energija vetra može uticati na klimu menjanjem graničnog sloja atmosfere i podizanjem površinske temperature kontinentalne SAD za 0,24 stepena Celzijusa.

Utvrđeno je da je efekat zagrevanja najjači noću, a noćni efekat zagrevanja primećen je na 28 operativnih vetroelektrana u SAD.

Studija iz 2010. godine otkrila je da će "uticaji vetroturbina na površinske meteorološke uslove verovatno uticati na poljoprivrednu praksu, kao i na zajednice koje žive u stambenim zonama oko farmi".

Ni jeftina, ni pouzdana

Pored ogromnih ekoloških troškova, energija vetra nije tako jeftina kao što se tvrdi. Za električnu energiju vetra se kaže da je jeftinija od alternativa kao što su ugalj i gas, tako što se obično navodi merenje poznato kao nivelisani troškovi energije (LCOE).

Međutim, LCOE ne govori celu priču, navodi "Epok tajms". On samo računa troškove proizvodnje električne energije kada izvor energije zapravo proizvodi električnu energiju. LCOE ne uključuje sve troškove uključene u proizvodnju električne energije neprekidno, što je neophodno da bi električna mreža bila pouzdana.

Na primer, vetroelektrane ne proizvode električnu energiju kada nema vetrova, ili se njihova proizvodnja energije smanjuje kada su vetrovi spori.

U takvim situacijama, elektrane na ugalj i gas moraju da pokriju nedostatak proizvodnje. Elektrane na gas i ugalj koje se drže u stanju pripravnosti imaju veće operativne troškove nego kada bi radile 24/7. Kao takvi, ovi troškovi se moraju uzeti u obzir prilikom izračunavanja stvarne cene energije vetra.

U radu iz 2023, Vejd Alison, matematičar i fizičar sa Univerziteta Oksford, izračunao je cenu proizvodnje električne energije iz vetra sa efikasnošću od 100 odsto. Otkrio je da ako vetar duva brzinom od 10 metara u sekundi, proizvedena snaga dolazi do 600 vati po kvadratnom metru.

Da bi se isporučilo 3.200 miliona vati električne energije - što je planirana proizvodnja nuklearne elektrane "Hinkli point" sa nultom emisijom ugljenika u Engleskoj - postojala bi potreba za 5,5 miliona kvadratnih metara pod turbinama.

Međutim, stvarni učinak energije vetra je mnogo lošiji, jer se proračuni zasnivaju na stopostotnoj efikasnosti, naveo je on. Prosečna efikasnost vetra turbina je samo između 35 i 45 procenata. To znači da turbine na vetar u proseku mogu da pretvore samo 35 do 45 procenata zarobljene kinetičke energije u električnu energiju.