Svet
Većina američkih birača ne veruje u regularnost izbora
Da je izborna prevara široko rasprostranjeni problem smatra trećina demokrata i dve trećine republikanaca
Američki birači zabrinuti su za svoju bezbednost na biračkim mestima gde će 8. novembra glasati na međuizborima za Predstavnički dom Kongresa i trećinu Senata, a strahuju ništa manje i zbog mogućih nereda posle izbora.
Dva od pet američkih glasača reklo je da se pribojava nasilja i zastrašivanja glasača na izbornim mestima, pokazalo je istraživanje Rojtersa i Ipsosa, u kojem je učestvovalo 4.413 građana s pravom glasa. Takvog scenarija pribojava se 51 odsto birača demokrata i 38 odsto republikanaca.
Petina ispitanika kaže da nema poverenja da će njihov glasački listić biti pravilno prebrojan, skeptičniji su u tom smislu glasači republikanaca, jedan od četiri ima takve sumnje, nego demokrata (jedan od deset).
Dve trećine ispitanika, odnosno oko 67 odsto, plaši se da bi ekstremističke grupe mogle da izazovu nerede posle izbora nezadovoljni rezultatima, a strah je gotovo ravnomerno rasprostranjen i među registrovanim glasačima demokrata (tri od četiri) i republikanaca (tri od pet).
Da je izborna prevara široko rasprostranjeni problem smatra trećina demokrata i dve trećine republikanaca, koji u istom procentu veruju da je na izborima 2020. Donald Tramp pokraden.
Za sada nije prijavljeno nasilje ni u jednom od centara za prevremeno glasanje, a biračko pravo već je iskoristilo 10 miliona ljudi.
Ipak, zvaničnici u Arizoni, jednoj od ključnih saveznih država u okršaju demokrata i republikanaca, zatražili su od saveznih vlasti da ispitaju slučajeve mogućeg zastrašivanja birača, nakon što je prijavljeno da su pojedinci snimani i praćeni tokom glasanja.
Pred neizvesnu trku čije će veliko finale biti 8. novembra, procene su da bi odnos političkih snaga mogao da se promeni: republikanci su na dobrom putu da osvoje većinu u Kongresu, što možda neće biti slučaj i sa Senatom. Nezavisno od toga, istraživanje pokazuje duboko nepoverenje građana u izborni sistem kojem su doprineli i prethodni predsednički izbori 2020. godine, posle kojih je došlo do pokretanja više sudskih postupaka zbog navoda o izbornoj krađi i demonstracija koje su kulminirale upadom na Kapitol Hil, kada su poginule četiri osobe.
Porastao je i politički jaz između demokrata i republikanaca i njihovih birača, pa su izbori sve više "vruća tema", čak i u porodicama gde raste broj roditelja koji ne odobravaju brak svog deteta sa nekim iz suprotnog političkog tabora.
