Evropa želi da iskoristi Latinsku Ameriku u borbi protiv Rusije

U borbi za srca i duše protiv Rusije, Evropa je pronašla novu metu. Na njihovu nesreću, Latinska Amerika ih ne sluša, tvrdi se u komentaru koji objavljuje "Politiko".

"Ofanziva šarma" diplomata iz evropskih zemalja pokušala je da pridobije latinoameričke države za svoju stvar, u sklopu "široke geopolitičke bitke sa Rusijom i Kinom."

Britanski ministar spoljnih poslova Džejms Kleverli je tokom posete Brazilu poslednji koji je to pokušao. Njegova turneja po Latinskoj Americi uključivala je i pregovore sa Kolumbijom i Čileom.

Ovo putovanje, prvo koje je u ovom regionu u poslednjih pet godina preduzeo britanski ministar spoljnih poslova, deo je širih diplomatskih napora, čije je ciljeve Kleverli izneo u govoru prošlog decembra: da pridobije latinoameričke države koje "sebe opisuju kao nesvrstane" i koje ne žele da se "obavežu u bilo kom pravcu samo zato što to žele druge zemlje."

Grčevita potraga Zapada za oružjem i municijom

Južna Amerika privukla je posebnu pažnju zapadnih lidera poslednjih meseci.

"Saveznicima Ukrajine" sada je hitno potrebna municija i oružje za Kijev.

I Čile i Brazil poseduju stotine tenkova nemačke proizvodnje "leopard", koje je Zapad poslednjih meseci slao u Ukrajinu. Kolumbija i Brazil imaju vojnu opremu ruske proizvodnje, uključujući i transportne helikoptere MiG i protivtenkovske rakete koje traži ukrajinska vojska.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski pokušao je da privoli Brazil da podrži Kijev govorom na samitu G7. Međutim, sastanak Zelenskog i brazilskog predsednika Lule otkazan je, navodno zbog kašnjenja Zelenskog, izjavio je novinarima ukrajinski predsednik.

Uoči Kleverlijeve posete, u razgovoru za "Politiko" neimenovani brazilski zvaničnik odbacio je ideju da Brazil podrži Kijev. Takođe, Brazil je odbio da sankcioniše Moskvu. Na pitanje da li Britanija može da ubedi Čile da isporuči vojnu pomoć Ukrajini, čileanski zvaničnik je rekao: "To se neće dogoditi. To je problem koji treba da reše velike sile."

Neuspesi Šarla Mišela i Olafa Šolca

Kleverli je, u govoru koji je održao u ponedeljak, u glavnom gradu Čilea, Santijagu, pokušao da privoli vlade Latinske Amerike da se povinuju politici Zapada. On je, takođe, izjavio da ovaj region zaslužuje snažniji glas na međunarodnoj sceni i podržao ideju da Brazil dobije stalno mesto u Savetu bezbednosti UN.

"Multilateralnim institucijama potrebna je reforma", rekao je tada Klevereli, "a Latinskoj Americi je potreban veći uticaj."

Evropska unija je poslednjih meseci preduzela slične korake, sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom i nemačkim kancelarem Olafom Šolcom. Mišel je posebno pritiskao zemlje Globalnog juga da podrže SAD i EU u njihovoj politici prema Kijevu.

Sada je na redu nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok, koja će se početkom sledećeg meseca zaputiti u Brazil, kako bi promovisala trgovinski sporazum između EU i Latinske Amerike.

Takođe, Berbokova je pozvala Lulu da podrži Ukrajinu.

Šolc nije uspeo u tome kada je posetio Braziliju u januaru, što je rezultiralo veoma napetom konferencijom za novinare, na kojoj je Lula rekao da njegova zemlja "nema interesa da isporučuje municiju koja se može koristiti u ratu između Ukrajine i Rusije."

Nemačka ostaje jedan od glavnih pokretača pokušaja EU da se zbliži sa Latinskom Amerikom. Šolc je u ponedeljak naveo "mnoge zemlje na američkom jugu" sa kojima EU želi da obezbedi nove trgovinske sporazume.

Huškanje protiv Rusije i Kine

Nacrt sporazuma EU sa blokom Merkosur, kojeg čine Argentina, Brazil, Paragvaj i Urugvaj, bio je skoro 25 godina predmet pregovora sa EU. To je poseban prioritet za Nemačku.

U tom cilju, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u drugoj nedelji juna zaputiće se u Čile, Brazil i Argentinu, izjavila su trojica neimenovanih evropskih zvaničnika. Njena turneja, koja je prvobitno planirana za april, tvrdi se, biće fokusirana prvenstveno na trgovinu i bezbednost.

Bilateralna trgovina zvanično je bila i u fokusu posete britanskog ministra Kleverlija. Međutim zvaničnici iz dve latinoameričke zemlje koje je on posetio tvrde da je Kleverli uglavnom razgovarao o njihovom odnosu prema Rusiji i Kini.

Peking je najveći trgovinski partner i Brazila i Čilea.

Nijedna vlada u Latinskoj Americi ne želi da se suprotstavi Pekingu, niti da bira između trgovine sa Kinom ili SAD, konstatuje "Politiko". Prethodne vlade u ovom regionu imale su duboko poremećene odnose sa Vašingtonom.

Već citirani brazilski zvaničnik rekao je da Brazil želi da sačuva svoj "sopstveni prostor autonomije" i da očekuje da će Kleverli nastupati diplomatski u razgovoru sa svojim brazilskim kolegom Maurom Vijeirom, sa kojim bi trebalo da se sastane u sredu.

"Britanci pokušavaju da pronađu pravi balans u svojim odnosima sa Kinom, u skladu sa svojim interesima, baš kao i Brazil", rekao je ovaj zvaničnik. "Bilo bi smešno da britanski ministar spoljnih poslova traži da Brazil manje trguje sa Kinom."

Čileanski zvaničnik je, međutim, izjavio da su razočarani što Kleverli nije ponudio više. "Ako želite da se takmičite sa Kinom, morate da platite. Morate doneti nešto u zamenu", rekao je on. "Očekivao sam nešto konkretnije od Britanije, ali to nismo videli."