"Politiko": Ruska "flota iz senke" EU odvodi u neistražene vode

Evropska unija (EU) želi da se obračuna sa armadom zastarelih tankera - većinom grčkih - koji prevoze rusku naftu širom sveta, pod izgovorom da strahuju od ekološke katastrofe i punjenja kase Moskve, uprkos sankcijama Zapada.

Ali, piše "Politiko", obračun sa takozvanom flotom u senci pokazao se težim nego što se očekivalo i doveo je do razdora u EU.

Nacrt još neodobrenog 11. paketa sankcija koje EU namerava da uvede Moskvi zbog Ukrajine, u koji je "Politiko" imao uvid, pokazuje da Komisija predlaže da se uvede zabrana za brodove za koje se sumnja da ilegalno prevoze rusku naftu iz evropskih luka.

Kada je Brisel pokrenuo poslednju rundu sankcija, bio je uveren da će dobiti jednoglasnu podršku, ali to se nije dogodilo. Napori su uznemirili zemlje sa velikim trgovačkim flotama poput Kipra, Grčke i Malte, rekle su evropske diplomate za "Politiko".

"Grčki i kiparski brodovi danas su dobro zastupljeni u ruskim isporukama nafte, uz izvesno učešće Malte", kaže Bajron Mekini, direktor "Es end Pi global market intelidžensa", američke finansijske i analitičarske korporacije. "Većina njihovih flota radi po zakonu, ali su neka njihova plovila uključena u sumnjive aktivnosti".

On procenjuje da oko 443 tankera rade kao deo flote iz senke koja prevozi rusku naftu, od kojih je većina u vlasništvu Grčke.

Kiparski predsednik Nikos Hristodulides prokomentarisao je da bi Brisel morao da preuzme na sebe svaki izgubljeni prihod nastao novim sankcijama ako želi podršku zemalja članica.

"Tamo gde imamo rashode za evropsku privredu (...) EU mora da interveniše kako bismo mogli da podržimo ove oblasti", rekao je on, dodajući da je primena sankcija takođe velika briga "jer neke zemlje odlučuju da ih ne sprovode".

Zakonitost transporta ruske sirove nafte definisana je ograničenjem cena koje je G7 nametnula u decembru - kupci moraju da pokažu da poštuju ograničenje cene od 60 dolara po barelu ako žele da koriste usluge zapadnog osiguranja i dostave. EU ima odvojene sankcije koje zabranjuju uvoz ruske sirove nafte u blok.

"Tanker koji se oslanja na bilo kog većeg evropskog ili G7 osiguravača, mora da se pridržava gornje granice cena", rekao je Kreg Kenedi, istraživač Dejvis centra za ruske i evroazijske studije Univerziteta Harvard.

"Na primer, ima mnogo grčkih brodova koji se svakodnevno iskrcavaju iz Rusije, a više od polovine svih brodova koji se ukrcavaju u Rusiji su osigurani i verovatno finansirani od strane zapadnih banaka i osiguravajućih grupa. Ali svi oni dobijaju onaj papir na kojem piše je taj teret po ceni manjoj od 60 dolara. U većini slučajeva danas, ali ne u svim, to je verovatno tačno."

Cilj gornje cene je da se Rusija finansijski kazni a da se istovremeno ne poremete globalna tržišta nafte. Izvoz sirove nafte iz ove zemlje dostigao je rekordnu vrednost ovog meseca, porastao je za 10 odsto od početka aprila na prosečnih 3,7 miliona barela dnevno. Rusko ministarstvo finansija saopštilo je da su prihodi od nafte i gasa u prvom kvartalu ove godine bili 45 odsto manji nego u istom kvartalu 2022. godine.

Ali sve je više dokaza da se zalihe prodaju iznad granice, navodi "Politiko".

Kijevska škola ekonomije saopštila je da su cene u ruskoj luci Kozmino na Tihom okeanu bile oko 73 dolara po barelu u prva tri meseca ove godine. Te cene "ukazuju na kršenje sankcija i naglašavaju hitnu potrebu za rigoroznijim sprovođenjem" istih, navodi se u izveštaju.

"Vidimo da neke zemlje aktivno profitiraju od mogućnosti kupovine ruske nafte po sniženoj ceni", rekao je visoki zvaničnik Komisije.

Krijumčarenje nafte 101

Neki investitori koriste prednost nove tržišne niše za kupovinu jeftinih tankera koji su stari više od 15 godina i koriste ih da ignorišu gornju granicu ruske cene nafte. Budući da im je zabranjen pristup velikim tržištima osiguranja, ovi špediteri se okreću sumnjivim novim kompanijama koje možda nemaju kapital za isplatu u slučaju katastrofe.

"Recimo da jedan od ovih brodova udari u led i nafta iscuri duž obale Švedske, a vi pozovete njihovu osiguravajuću kompaniju i to je neka grupa sa niskim nivoom transparentnosti, bez imena, koja radi iza lažne kompanije", rekao je Kenedi. "Da li verujete da će moći da plate čišćenje?"

Zapadne zemlje su zabrinute zbog toga što brodovi isključuju svoje sisteme za automatsku identifikaciju (AIS) kako bi sakrili pravo poreklo svog tereta. To im omogućava da plove bez praćenja, ali takođe može povećati verovatnoću od sudara.

Postoje i izveštaji o brodovima koji su prebacivali naftu na druga plovila usred mora kako bi otežali praćenje porekla nafte.

"S obzirom na nagli porast obmanjujućih praksi i povezanih rizika po životnu sredinu, od strane brodova koji prevoze rusku sirovu naftu i naftne derivate u nastojanju da zaobiđu restriktivne mere Unije", EU bi trebalo da blokira "pristup svojim lukama za plovila za koja se sumnja ili se utvrdi da krše zabranu uvoza ruske sirove nafte i naftnih derivata u Uniju i G7, dogovorenu gornju granicu cena angažovanjem u transferima sa broda na brod, navodi se u nacrtu sankcija.

Isto važi i za brodove koji isključuju svoje AIS transpondere. Međutim, najnovija verzija paketa sankcija pojašnjava da se "zabrana ne primenjuje u okolnostima u kojima se navigacioni sistem može legitimno isključiti".

Bez konsenzusa

Blokiranje trgovine ruskom sirovom naftom nije lako.

Pored zemalja sa velikim flotama, druge članice EU, poput Francuske, Nemačke i Holandije, izrazile su rezerve tokom pregovora o sankcijama, rekao je evropski diplomata.

„Mi se ne protivimo ovim merama, ali moramo da razumemo kako bi one funkcionisale“, rekao je drugi diplomata iz jedne evropske zemlje sa velikom pomorskom industrijom, govoreći pod uslovom anonimnosti.

"Identifikovanje brodova je veoma teško", rekao je diplomata. "Postoje slučajevi u kojima brodovi mogu legitimno da isključe svoj AIS, tako da ne možete automatski reći da ako to urade, transportuju rusku naftu. Dakle, trenutno nema dogovora i moraće da urađen bude novi nacrt" sankcija.

Industrija je takođe oprezna prema predloženim promenama.

"Regulatori moraju da budu svesni rizika da zabranom određenih aktivnosti potražnja za kupovinom, prodajom i transportom tog tereta neće nestati", rekao je Danijel Martin, partner globalne advokatske firme HFV, koja ima veliku pomorsku praksu. "Uvek će biti onih koji žele da zaobiđu ograničenja na druge načine, što će nositi sopstvene rizike."

Mekini iz "Es end Pija" kaže da je rešenje ovog problema moguće, ali samo ako postoji dovoljno političke volje. A u tome leži čitav problem.

Prema njegovim rečima brodovi u vlasništvu Grčke "u velikoj meri su uključeni" u transfere sirove nafte u Crnom moru.

"Ako počnete da suzbijate to, onda bi očigledno to više uticalo na grčko brodarstvo od bilo koje druge države zastave unutar EU. Tako da je vrlo verovatno da bi tamo došlo do nekog otpora", rekao je on.