Sankcije Zapada na rusku naftu ne funkcionišu, Moskva dobila neočekivanu podršku EU tankera

Sjedinjene Države i njihovi saveznici uveli su u decembru najoštriji paket sankcija usmeren na ruske energente. Evropa je zabranila uvoz pomorskim putem, a zapadne sile su ograničile cenu sirove nafte na 60 dolara po barelu. Usledile su sankcije na dizel i naftne derivate koje stupaju na snagu 5. februara. Podaci, međutim, pokazuju da ove mere ne funkcionišu, piše "Ekonomist".

Ideja sankcija bila je da se Moskva "kazni" zvog specijalne vojne operacije u Ukrajini i da joj se nanese finansijski udarac. Ispostavilo se da se Zapad preračunao. Ograničenje cene nafte nije smanjilo prodaju. Moskva je samo isporuke namenjene Evropi preusmerila ka Kini i Indiji. Isporuke sirove nafte iz Rusije dostigle su rekordne nivoe u januaru - 3,7 miliona barela dnevno.

Dok zagovornici ograničenja kažu da je to i bila poenta - ruska nafta i dalje teče ali po ograničenoj ceni, dužim rutama i samim tim skupljim transportom što sve "udara po džepu" specijalnu vojnu operaciju, problem je velika razlika u ceni "brent" globalne referentne nafte i "Urala", ruske nafte koja ide za 49,5 dolara po barelu.

Rusija je ponudila popust od 38 odsto na trgovinu tom naftom, praktično obesmislivši ograničenje od 60 dolara po barelu. Uz to, ruski izvoz se pokazao manje zavisnim od zapadne transportne i finansijske infrastrukture. Naftu sada prevozi flota tankera iz "senke".

Kako prenosi Rojters, zapadni tankeri prevoze više od 9,5 miliona tona sirove nafte iz Rusije, što je u januaru dostiglo višemesečni maksimum, jer rastuća potražnja u Aziji podiže cene. Očekuje se da će ovomesečni utovar sirove nafte iz Rusije i Kazahstana iz samo dve luke Ust-Luga i Primorska dostići najveći obim od 2019, u iznosu od 7,4 miliona tona, pokazali su podaci trgovaca.

Četvrtinu svih pošiljki Urala iz Rusije u januaru su obradila plovila u vlasništvu EU uglavnom iz Grčke, dvostruko više nego u decembru.

Sada se postavlja pitanje da li bi sledeća serija sankcija, na rafinisanu naftu, mogla da napravi više štete Moskvi? Na prvi pogled se čini da bi u bliskoj budućnosti sankcije mogle da "obuzdaju" ruski izvoz dizela i drugih proizvoda. Od 5. februara Evropa više neće kupovati takva goriva, a korišćenje njihovih tankera i osiguravajućih kompanija znači i poštovanje gornje granice cena.

Rusija neće lako naći kupce da nadoknadi gubitak tražnje iz EU: i Kina i Indija imaju svoje rafinerije. A alternativu evropskom uvozu rafinisane nafte biće teško naći. Deo ruskih rafinisanih proizvoda, koji čine trećinu prihoda zemlje od izvoza nafte, mogao bi da ostane neprodat, podižući globalne cene, piše "Ekonomist".

Ipak, vremenom će ovi efekti verovatno izbledeti. Ako ne bude mogla da prodaje rafinisanu naftu, Rusija će verovatno povećati svoje kapacitete za izvoz više sirove nafte, što bi dodatno podstaklo trgovinu u senci. Evropljani bi se možda okrenuli Kini i Indiji za dizel, koji se, pak, sve više proizvodio od jeftine ruske sirove nafte.

Kako sve više ruske nafte teče van kontrole Zapada, blokade će postati još manje efikasne. Za Zapad, lekcija je da sankcije nisu zamena za slanje više novca i oružja Ukrajini. Izbegavanje ruske nafte neće dobiti rat, zaključuje "Ekonomist".

Rusija se od početka protivi inicijativi za ograničenje cena. Prošlog meseca, predsednik Vladimir Putin potpisao je ukaz o zabrani isporuke ruske nafte i naftnih derivata stranim kupcima koji "direktno ili indirektno" pominju ograničenje u svojim ugovorima. Zabrana je stupila na snagu 1. februara, a važiće najmanje pet meseci.