"Volstrit džornal": Šta je Erdoganov sledeći cilj?

Nakon što je pobedio na izborima u nedelju, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan usmerava pažnju ka pozicioniranju Turske na mapi globalnih sila, piše "Volstrit džornal" .

Erdogan poslednjih godina u više navrata budio sećanja na Otomansko carstvo, uključujući to i tokom predizborne kampanje, a pomenuo ga je i u svom pobedničkom govoru.

Kao jedan od najistaknutijih svetskih islamističkih lidera, takmičio se sa Saudijskom Arabijom i Iranom za prevlast nad muslimanskom zajednicom širom sveta, .

Takođe je radio na širenju političkog uticaja Turske na Bliski istok i u centralnoj Aziji, a odigrao je i ključnu ulogu u krizi oko sukoba u Ukrajini i ratova u Siriji, Iraku i Libiji.

"Sada, kada Erdogan ulazi u treću deceniju otkad je na vlasti, svet će moći da se bori sa jednom nepredvidivom figurom", piše "Volstrit džornal".

Erdogan je transformisao državu, navodi ovaj američki medij, zatvarajući neistomišljenike i šireći uticaj svoje stranke na sudski sistem, medije i centralnu banku, istovremeno zalažući se za to da zemlja bude međunarodno poznata kao "Turkiye".

Erdogan (69) se suočio takođe sa problemom sukcesije. Suočen sa ustavnim ograničenjem, on mora ili da se povuče posle svog novog petogodišnjeg mandata ili da pronađe rešenje da ostane na vlasti.

Erdogan je pozvao na izmene ustava tokom svog novog mandata, ali nije rekao da li će to uključivati meru koja bi mu omogućila da ostane na funkciji.

On se u više navrata dotakao teme ogorčenosti prema Zapadu i podsticao kulturni rat u Turskoj, optužujući svoje protivnike da su "pro-LGBT" grupe koje su stale na stranu "terorista".

Ali konsolidovanje Erdoganove vizije Turske kao velike sile biće teško, kažu politički analitičari. Valuta koja je u padu i visoka stopa inflacije – ograničavaju njegov manevarski prostor.

Turska lira je u ponedeljak pala za 0,4 odsto.

Visoko u Erdoganovoj agendi, kako smatraju, biće rešavanje "ćorsokaka" u odnosima sa zapadnim saveznicima zbog njegove spremnosti da posluje sa Rusijom i njegove odbrane onoga što vidi kao dugoročne interese Turske.

Erdogan je povremeno frustrirao američke i evropske lidere zbog produbljivanja ekonomskih veza sa Moskvom, prihvatajući milijarde dolara ruskog novca koji su pomogli da turska ekonomija ne padne u stečaj, dok je istovremeno prodavao dronove i drugo ključno oružje Ukrajini i branio da ruski ratni brodovi uđu u Crno more.

Zapadne prestonice strahuju da on seje nejedinstvo u Severnoatlantskom savezu, čiji je Turska članica od 1950-ih. Erdogan trenutno blokira pristupanje Švedske alijansi zbog zabrinutosti zbog navodnih kurdskih militanata koji žive u zemlji.

Spor oko proširenja NATO-a možda će biti teško rešiti. Erdogan je borbu Turske protiv kurdskih separatista na jugoistoku zemlje učinio centralnim delom svoje predizborne kampanje. U svom govoru u predsedničkoj palati u ponedeljak u ranim jutarnjim satima, on je ponovo uputio reči osude "teroristima" dok su njegove pristalice skandirale da se pogubi zatvoreni kurdski lider.

Erdoganov najveći izazov je, kako navode, usklađivanje njegovih globalnih ambicija sa finansijskim problemima zemlje.

Lokalna valuta je izgubila skoro 80 odsto svoje vrednosti u odnosu na dolar u poslednjih pet godina pošto je Erdogan pritiskao centralnu banku da smanji kamatne stope uprkos visokoj inflaciji – suprotno od onoga što rade centralne banke širom sveta.

Na Bliskom istoku, Erdogan je nedavno obnovio veze sa nizom dugogodišnjih rivala u nastojanju da okonča višegodišnje tenzije koje su rezultat njegove navodne podrške pobunama iz arapskog proleća 2011.

"Popravljajući odnose sa Saudijskom Arabijom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Egiptom i Izraelom, Erdogan se nada da će ublažiti finansijsku izolaciju Turske u regionu i ublažiti nedostatak deviza u svojoj zemlji", navodi ovaj američki medij. 

Finansijska injekcija iz Rusije i Zaliva, kako smatraju, neće biti dovoljna da se spase turska ekonomija vredna oko 900 milijardi dolara, 19. po veličini na svetu, kažu ekonomisti. Saudijska Arabija je saopštila da je u martu deponovala 5 milijardi dolara u centralnoj banci Turske.

"On nema racionalno rešenje za ove probleme. Biće u nevolji posle izbora. On nema jasan program kako će se time baviti", rekao je Ilhan Uzgel, analitičar i bivši predsednik odeljenja za međunarodne odnose na Univerzitetu u Ankari.

Za Erdoganove dugogodišnje pristalice, ponos zbog drugačijeg mesta Turske u svetu daleko prevazilazi svaku zabrinutost u vezi sa stanjem finansija u zemlji.

"Vidimo šta je uradio za nas, mostove, puteve, nacionalnu odbrambenu industriju", rekla je Refika Jardimci, domaćica koja je glasala u Istanbulu u nedelju.

Ona je takođe ukazala na Erdoganovu odluku 2020. da transformiše Aja Sofiju, drevnu vizantijsku katedralu, u džamiju, po ugledu na stare otomanske sultane.

Kamena kupola zgrade je među najprepoznatljivijim znamenitostima Istanbula, nalazi se na vrhu brda sa pogledom na Bosfor.

"Ovo nam je veoma važno", rekla je ona.

"Ranije je naša zemlja bila na kolenima. Svojim odlučnim stavom pomogao je Turskoj da se podigne", dodala je.