"Dojče vele": Evropska politička zajednica kao samit protiv Rusije
Glavna poruka sa samita Evropske političke zajednice u Moldaviji je da Evropa stoji uz Ukrajinu koliko god da treba, piše "Dojče vele".
U Moldaviju su došli lideri svih evropskih zemalja, osim Rusije i Belorusije. Iako te zemlje nisu ni bile pozvane, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj je obrazložio da je "Putin sam isključio Rusiju iz zajednice svojim ratom protiv Ukrajine".
Došao je, međutim, i mađarski premijer Viktor Orban, iako se protivi sankcijama EU i smatra se Putinovim najboljim prijateljem unutar Evropske unije.
Najzapaženiji učesnik samita bio je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, navodi portal i dodaje da je on, kao i uvek u svojim međunarodnim nastupima, imao isti zahtev: više pomoći, više oružja, i to što brže. Ukrajinski lider je rekao da je njegova zemlja spremna za pristupanje EU i NATO.
"Videćemo kada će NATO biti spreman", poručio je Zelenski. Ipak, do ulaska u NATO on traži pojedinačne garancije pomoći od većih država, kao što su Francuska, Velika Britanija ili Nemačka.
Ukrajinski predsednik, francuski predsednik i nemački kancelar Olaf Šolc razgovarali su u odvojenoj maloj grupi o tome kako bi takve bezbednosne garancije trebalo da izgledaju. Konkretne odluke nisu saopštene, ali je kancelar nagovestio da ima pomaka.
Litvanski predsednik Gitanas Nauseda, koji će biti domaćin sledećeg velikog samita NATO u julu u Vilnjusu, pozvao je Alijansu da usvoji jasnu mapu puta za pridruživanje Ukrajine.
Dodaje se i da postoje i neki pomaci kada je reč o borbenim avionima F-16 koje Ukrajina traži. Naime, holandski premijer Mark Rute, čija bi zemlja potencijalno mogla da isporuči avione F-16, rekao je da će se i o tome razgovarati na samitu.
Brže od nekih zemalja Zapadnog Balkana
Predsednica Moldavije Maja Sandu izričito je zahvalila Zelenskom što "brani ne samo svoju zemlju, već i njenu, a i čitavu Evropu". Vlada u Kišinjevu strahuje da bi Moldavija mogla da bude "sledeća zemlja posle Ukrajine na Putinovoj listi", prenosi "Dojče vele".
"Danas Ukrajina čuva Moldaviju. Veoma, veoma smo zahvalni na tome", rekla je Maja Sandu, koja upravlja podeljenom zemljom s mnogo problema.
Većina u Moldaviji, 50 do 60 odsto ljudi, podržava proces evropskih integracija, ali postoji važan deo društva, oko 25 odsto, koji podržava duboko i blisko partnerstvo s Rusijom, ističe se u tekstu.
Novim finansijskim obavezama i mnogim infrastrukturnim merama, Evropska komisija pokušava da ubedi skeptike i učini Moldaviju spremnijom za pristupanje EU. Tek prošle godine, ta druga najsiromašnija država u Evropi, podnela je, zajedno sa Ukrajinom, zahtev za ulazak u Uniju.
Zbog sukoba u Ukrajini procedure su ubrzane, pa su Moldavija i Ukrajina promovisane u zemlje-kandidate nakon samo nekoliko meseci.
Predsednica Moldavije sada se nada da će zvanični pregovori o pristupanju početi do kraja godine. Moldavija napreduje mnogo brže od nekih zemalja Zapadnog Balkana, i to u mnogim oblastima, kao što su borba protiv korupcije ili vladavina prava, tvrdi za "Dojče vele" Mihai Mogildea iz Instituta za evropsku politiku i reforme iz Kišinjeva. On ocenjuje da bi zato proces pristupanja mogao da ide mnogo brže nego u nekim balkanskim zemljama koje već godinama pregovaraju sa Evropskom unijom.