"Fajnenšel tajms": Brazilski pogled na sukob u Ukrajini

Zapad mora da uzme u obzir sve bezbednosne brige predsednika Rusije Vladimira Putina i da prestane da traži mir u Ukrajini putem vojne pobede nad Rusijom, izjavio je savetnik brazilskog predsednika za spoljnu politiku.

Selso Amorim, ministar spoljnih poslova Brazila tokom prva dva mandata predsednika Luiza Inasija Lule da Silve i aktuelni savetnik za međunarodne odnose, smatra da ratoborni stav Zapada prema Moskvi rizikuje da izazove mnogo širi sukob, prenosi "Fajnenšel tajms".

"Ne želimo treći svetski rat", rekao je Amorim za FT. "Treba uzeti u obzir sve brige zemalja u regionu, ukoliko želimo mir. Jedina alternativa je potpuna vojna pobeda protiv Rusije. Znate li šta dolazi posle? Ja ne znam."

Predsednik Brazila Lula optužen je za "prorusku neutralnost". On je više puta rekao da Kijev snosi jednaku odgovornost za sukob, kao i Moskva, i optužio Vašington da "podstiče nasilje."

Tradicionalna brazilska diplomatija

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov posetio je Braziliju prošlog meseca.

Amorim je rekao da je nacionalna bezbednost jedna od glavnih "zabrinutosti Moskve", podsećajući da je Rusija već mnogo puta optuživala Zapad i NATO zbog "opkoljavanja".

"Ne možemo suditi o situaciji u poslednjih godinu, ili godinu i po dana. Ovo je situacija koja traje decenijama. Rusija ima zabrinutosti koje se moraju uzeti u obzir. To nije krivica Ukrajine. Ukrajina je žrtva, žrtva ostataka hladnog rata."

Otkako se vratio po treći put vratio na mesto predsednika u januaru, Lula je nastojao da ojača međunarodni položaj Brazila i ponovo potvrdi svoj tradicionalni status nesvrstane demokratije. Lula je predstavnik "mirovnog kluba" država, koje žele okončanje rata u Ukrajini.

Kao i druge latinoameričke zemlje, Brazil je odbio da pošalje oružje Ukrajini.

Kada je Lula prošlog meseca izjavio da "SAD ohrabruju rat", Bela kuća je optužila brazilskog lidera da "kao papagaj ponavlja rusku i kinesku propagandu."

Amorim, koji je poslednjih nedelja posetio i Moskvu i Kijev, rekao je da je Brazil zabrinut zbog napora Zapada da oslabi Rusiju, dodajući da to samo može da izazove širi sukob: "Setimo se situacije u Nemačkoj posle Prvog svetskog rata: cilj je bio da se Nemačka oslabi Versajskim sporazumom i znamo gde je to dovelo."

Paulo Velasko, profesor spoljne politike na Državnom univerzitetu u Rio de Žaneiru, rekao je da je Lulin pristup ukrajinskom sukobu u skladu sa tradicionalnom brazilskom diplomatijom, koja izbegava "ekstremne pozicije, koje bi mogle da ugroze napore za postizanje razumevanja."

"Brazil ne veruje da su sankcije dobar put", dodao je Velasko. "Sankcije imaju tendenciju da izoluju državu koja se 'devijantno ponaša', podrivajući njeno poverenje u međunarodnu zajednicu, što je neophodno za postizanje miroljubivih sporazuma."

Ekonomske veze Brazila i Rusije

Takođe, Brazil želi da sačuva trgovinske odnose sa Rusijom.

"Kao i velika većina zemalja Globalnog juga, Brazil želi da sačuva svoje poslovne veze sa Rusijom. Rusija je prijatelj, u svim vremenskim prilikama", rekao je Oliver Stinkel, profesor međunarodnih odnosa u Fondaciji Getulio Vargas u Sao Paulu.

Bilateralna trgovina dve zemlje sada iznosi oko 10 milijardi dolara, a velike količine đubriva za brazilski agrobiznis sektor, koji čini 30 odsto BDP-a, dolaze iz Rusije.

Brazilska neutralnost prema Rusiji ima široku međustranačku podršku i retka je tačka kontinuiteta između Lule i prethodnog desničarskog predsednika Bolsonara. Neposredno pre invazije na Ukrajinu prošle godine, Bolsonaro je posetio Moskvu da obezbedi zalihe veštačkih đubriva.

Stinkel je dodao da nijedna zemlja unutar BRIKS-a ne želi da naruši dobre odnose.

"Nesvrstavanje se smatra jedinom sigurnom opkladom u svetu u kome će konkurencija između velikih sila postajati sve žešća". Kako zaključuje Stinkel za FT, "sa brazilske tačke gledišta, uspon Kine i povratak Rusije zapravo nije loš. Zato Brazilija nema interesa da se pridruži zapadnoj koaliciji protiv Rusije."