Svet
Danska premijerka, ozbiljan kandidat za mesto generalnog sekretara NATO, ide u Belu kuću
Frederiksonova je teška, veoma ambiciozna žena, osoba koja nastoji da dominira, gladna moći, smatra njen bivši saradnik
Danska premijerka Mete Frederiksen sastaće se danas u Vašingtonu sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom. Do sastanka sa Bajdenom dolazi usred spekulacija da bi Frederiksenova mogla da zameni Jensa Stoltenberga na mestu generalnog sekretara NATO-a, piše "Euraktiv".
Prema neimenovanim evropskim diplomatama, danska premijerka (45) nametnula se kao ozbiljan kandidat da zameni dosadašnjeg sekretara Jensa Stoltenberga, koji bi u septembru trebalo da se povuče sa mesta generalnog sekretara Severnoatlantske vojne alijanse.
Frederiksenova je prošle godine dospela u fokus pažnje javnosti zapadnih zemalja kao žestoki pobornik Kijeva i protivnik Rusije.
"Mogao bih dugo da govorim dobre stvari o Mete Frederiksen", rekao je prošle nedelje norveški premijer Jonas Gar Store. "Ona je jedan od najveštijih šefova države u Evropi", gde "postoji veliko poštovanje za posao koji je ona već obavila kao premijerka", dodao je Store.
Glavna prepreka za njenu kandidaturu je to što Danska zaostaje u izdvajanjima za NATO. U decembru prošle godine, Mete Frederiksen i njena centristička vlada pomerili su plan za dostizanje vojne potrošnje od dva odsto BDP-a za još tri godine, tako da bi trebalo da bude ostvaren tek 2030. godine.
"Osoba koja želi da dominira, gladna moći"
Prošle nedelje Frederiksenova je najavila nova velika ulaganja u odbranu za narednih 10 godina i povećala vojnu pomoć Ukrajini.
Frederiksenova, političarka koja se nalazi na čelu Socijaldemokratske partije, postala je 2019. godine najmlađa premijerka u istoriji Danske. Ponovo je izabrana prošle godine, nakon što je uspešno provela zemlju kroz pandemiju kovida.
"Možemo reći da Frederiksenova zapravo nije imala međunarodnu reputaciju", rekao je Džejkob Karsbo, analitičar za bezbednost i odbranu u tink tenku "Jurop". "To se promenilo otkako je počeo konflikt u Ukrajini."
Frederiksenova je od izbijanja konflikta tri puta posetila Kijev. Danska je obezbedila značajnu finansijsku i vojnu pomoć Ukrajini, uprkos krupnim nedostacima u sopstvenoj odbrani. Takođe, danska vlada je saopštila da je "preuzela vođstvo u obuci ukrajinskih pilota" i da je otvorena za isporuku borbenih aviona F-16.
Kada su, u septembru prošle godine, u danskim vodama eksplodirali gasovodi Severni tok 1 i 2, Frederiksenova je formirala široku koaliciju, tvrdeći da je, u vreme međunarodne neizvesnosti, zemlji potrebno snažno političko jedinstvo.
U februaru je progurala nepopularnu odluku da se ukine danski državni praznik, za koju je objasnila da je neophodna za finansiranje potrošnje za odbranu.
"Frederiksenova ima veoma čvrstu poziciju u Danskoj, ali je, u isto vreme, osoba koja žestoko polarizuje populaciju. Mnogi je smatraju za osobu koja nastoji da dominira, gladnu moći", rekao je bivši danski ministar odbrane i pravde Hans Engel za Rojters.
Kada je bivši američki predsednik Donald Tramp 2019. predložio da od Danske kupi Grenland, koji je deo danske suverene teritorije, Frederiksenova je tu ponudu odbacila kao "apsurdnu".
Na međunarodnoj sceni, uspela je da se drži po strani od sukoba sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom i premijerom Mađarske Viktorom Orbanom, pokazujući svoj pragmatizam.
"Frederiksonova je teška i veoma ambiciozna žena. Mislim da Amerikanci žele osobu koja će moći da okupi zemlje NATO-a", dodao je Engel.
Iako Frederiksenova kaže da se nije kandidovala za mesto generalnog sekretara NATO, ona ne kaže ni da nije zainteresovana za taj posao: "Ne prijavljujem se na oglas za posao. Pozvana sam da posetim predsednika Bajdena, čemu se veoma radujem."
