Posle Kolinde, danska premijerka: Novo ime u igri za šefa NATO-a

Danska premijerka Mete Frederiksen ozbiljan je kandidat za šefa NATO-a, posebno nakon poziva da poseti Belu kuću.

Vašington je najavio da će Fredriksen biti gošća američkog predsednika Džozefa Bajdena sledećeg meseca, što je podstaklo razgovore u sedištu Alijanse - da li će SAD podržati dansku liderku za ulogu u NATO-u koja je tradicionalno rezervisana za Evropljane, ali uz blagoslov Vašingtona, piše "Politiko".

Sadašnji generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg trebalo bi da napusti funkciju krajem septembra, nakon što mu je mandat više puta produžen, mada je moguće da će ostati na funkciji još nekoliko meseci ako lideri saveza ne budu mogli da se dogovore u vezi sa njegovom zamenom.

Danska liderka uklapa se u više zahteva. Saveznici traže političara sa statusom predsednika vlade, a s obzirom na to da su svi prethodni šefovi NATO-a bili muškarci, postoji snažan pritisak da se pronađe kandidatkinja za tu funkciju.

U isto vreme, Danska se smatra i zlatnom sredinom u Alijansi - snažna je pristalica Ukrajine, ali nije u tome toliko "jastreb", kao neke zemlje istočnog krila tog vojnog saveza.

"Mislim da je ona ozbiljan kandidat", rekao je zapadnoevropski diplomata, koji je tražio da ostane anoniman, navodi "Politiko", koji se poziva na još jednog visokog diplomatu iz srednje Evrope koji ima isto mišljenje.

"Nju zaista ozbiljno smatraju brojni veći saveznici", rekao je diplomata i dodao da je danska premijerka "bila prilično solidna u toku rata u Ukrajini".

Međutim, Frederiksen dolazi iz zemlje čiji zvaničnik je nedavno bio na šef NATO-u, to je bivši danski premijer Anders Fog Rasmusen, koji je tu funkciju obavljao između 2009. i 2014. godine.

"Neće svi saveznici možda biti srećni što vide još jednog kandidata iz nordijske zemlje", rekao je zapadnoevropski diplomata.

Diplomata iz centralne Evrope ironično je upitao da li postoji nacija, koja je predodređena za generalne sekretare.

Otežavajuća okolnost je i to što Danska zaostaje u pogledu izdvajanja za odbranu, što bi moglo da izazove zabrinutost u nekim prestonicama članica. Kopenhagen je izdvojio samo 1,38 odsto BDP-a na odbranu 2022. godine, što je manje od norme od 2 odsto koju je Alijansa postavila.

"Kakvu poruku u vezi sa potrošnjom na odbranu će ovo proizvesti", upitao je visoki diplomata iz srednje Evrope.

Bez obzira na to, NATO i napori da podrže Ukrajinu biće na vrhu dnevnog reda tokom posete danske liderke Vašingtonu.

U saopštenju Bela kuća je navela da će Bajden i Frederiksen "preispitati naše napore kao NATO saveznici i bliski partneri da ojačaju transatlantsku bezbednost i podstaknu ekonomski prosperitet" i "razgovaraće o našoj nepokolebljivoj podršci Ukrajini suočenoj sa brutalnim agresivnim ratom Rusije".

Poziv je u Evropi podstakao radoznalost o položaju Frederiksen u Vašingtonu i u NATO-u u kojem dominantnu ulogu imaju SAD. Iako je za konačnu odluku potrebna jednoglasna odluka 31 članice alijanse, Vlada SAD tradicionalno proverava kandidate pre nego što se izvrši selekcija.

I sama danska premijerka je umanjila spekulacije o mogućoj promeni posla, insistirajući prošlog meseca da nije kandidat. "Politiko" navodi da njen kabinet nije odgovorio na pitanja o poslednjim šuškanjima o novoj funkciji.

Pojedini zvaničnici upozoravaju da, iako bi Frederiksen mogla da bude jak kandidat, teren je i dalje širom otvoren. Druga imena koja trenutno kruže kao mogući kandidati su holandski premijer Mark Rute, španski premijer Pedro Sančez i britanski ministar odbrane Ben Volas.

Estonska premijerka Kaja Kalas, koja je popularna ličnost u alijansi, takođe se često pominje kao kandidat. "Ako tražimo ženu, zašto ne Kalas", upitao je visoki diplomata srednje Evrope.

Međutim, neki zapadni saveznici su oprezni u izboru lidera koji se smatra previše napadački dok rat besni na kontinentu.

"Čuo sam da Frederiksen ima odlične kvalitete. I jasno je da je Danska pouzdan saveznik", rekao je jedan visoki diplomata iz istočne Evrope, koji je takođe anonimno govorio.

Dodaju da postoje saveznici na istoku saveza koji se pitaju kada će i da li će kandidat iz regiona ikada doći na čelo NATO-a.

Podsetimo, nije prvi put da se u javnosti licitira imenima onih koji bi mogli da zamene Stoltenberga. Tako se prošle godine, pred istek mandata šefu NATO-a šuškalo kako bi na njegovo mesto mogli da dođu bivša predsednica Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović ili Edi Rama.

Međutim, iz Alijanse je saopšteno da je Stoltenbergu produžen mandat.