Saudijski prestolonaslednik pretio SAD oštrim ekonomskim posledicama zbog pitanja nafte

Prošle jeseni, predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džozef Bajden najavio je da će Saudijska Arabija snositi posledice zbog odluke da smanji proizvodnju nafte u trenutku kada su skočile cene energenata, a Amerika bila pred međuizborima.

U javnosti, saudijska vlada branila je svoje poteze uljudno preko diplomatskih kanala, ali privatno saudijski prestolonaslednik Muhamed bin Salman zapretio je da će iz korena promeniti decenijama staru saradnju Saudijske Arabije i SAD i da će Amerika platiti značajnu ekonomsku cenu ako uzvrati na odluku o smanjenju proizvodnje, pokazuju poverljiva dokumenta u koja je uvid imao "Vašington post".

Bin Salman je zapretio "da više neće da sarađuje s američkom administracijom", obećavajući da će Vašington snositi ogromne ekonomske posledice. Osam meseci kasnije, Bajden još uvek nije doneo nikakve mere prema Saudijskoj Arabiji, a prestolonaslednik se i dalje sastaje sa visokim američkim zvaničnicima, poput državnog sekretara Entonija Blinkena s kojim se sreo ove nedelje u Džedi.

Nejasno je da li je pretnja Bin Salmana upućena direktno američkim zvaničnicima ili presretnuta, ali ona pokazuje dramatičnost napetosti u odnosu nafta-za bezbednost, navodi se u tekstu. Podseća se da su poverljivi dokumenti objavljeni na platformi "Diskord" deo velikog broja procurilih dokumenata vrlo osetljivih po američku nacionalnu bezbednost.   

Portparol Saveta za nacionalnu bezbednost rekao je da oni ne znaju za takve pretnje Saudijske Arabije, uz objašnjenje da dokumenta često pokazuju samo jedan trenutak i da se na osnovu njih ne može sagledati šira slika. Ambasada Saudijske Arabije u Vašingtonu nije odgovorila na upit "Vašington posta" o ovim navodima.

Bajden retko razgovara sa Bin Salmanom, za kojeg se navodi da je praktično vladar zalivske kraljevine, ali su zato njegovi glavni pomoćnici postepeno obnovili odnose s prestolonaslednikom nadajući se zajedničkoj saradnji na najvažnijim pitanjima, poput mirovnog sporazuma u Jemenu, prekida vatre u Sudanu, borbe protiv terorizma ili snabdevanja naftom.

Neimenovani američki zvaničnik kaže da su američko-saudijski odnosi previše važni da bi se pustilo da presahnu, naročito imajući u vidu ekonomiju Rijada i udvaranje Pekinga tradicionalnim američkim partnerima na Bliskom istoku.  

Navodi se i da je državni sekretar Entoni Blinken tokom prošlonedeljne trodnevne posete Saudijskoj Arabiji imao susret s saudijskim prestolonaslednikom koji je trajao sat i 40 minuta. Razgovor je bio otvoren i iskren, kako ga opisuje neimenovani američki zvaničnik, dodajući da se razgovaralo o američkom posredovanju u normalizaciji odnosa između Izraela i Saudijske Arabije, konfliktu u Jemenu i sukobima u Sudanu.

Ostale su razlike između dve zemlje oko namere Saudijske Arabije da proizvodi nuklearnu energiju, s čim se Vašington ne slaže, kao i različita gledanja na to da SAD imaju pravo da opominju kraljevstvo zbog stanja ljudskih prava u zemlji.

Ministar spoljnih poslova Saudijske Arabije rekao je da bi Rijad pozdravio američku podršku u gradnji civilnog nuklearnog programa, ali da ima i drugih zainteresovanih, jasno stavljajući do znanja da je kraljevina spremna da produbi svoju saradnju s Kinom po ovom pitanju. Saudijski zvaničnik je naglasio i da Rijad ne odgovara na pritiske i da sve što rade, rade u sopstvenom interesu.

Blinkenovoj poseti prethodili su susreti za više zvaničnika SAD, poput savetnika za nacionalnu bezbednost Džejka Salivena, direktora CIA Vilijama Bernsa, Bajdenovog glavnog savetnika za Bliski istok Breta Mekgurka.

Ove posete Rijadu su protivteža hladnim ličnim odnosima Bajdena i Bin Salmana, ocenjuju sagovornici "Vašington posta", način da Bajdenova administracija sarađuje sa Bin Salmanom u situaciji kada američki predsednik i saudijski prestolonaslednik ne razgovaraju jedan s drugim.

Ocenjuje se da Saudijska Arabija želi da se nametne kao igrač na globalnoj sceni, kao i da se vraća tradicionalnoj spoljnoj politici izbegavanja sukoba i nalaženja zajedničkog jezika sa rivalima.

Od pitanja na agendi s kojom je Blinken došao u Rijad izdvaja se pitanje normalizacije odnosa s Izraelom kao najizazovnije, dok se u tekstu ocenjuje da su pod lupom bili i odnosi Saudijske Arabije i Kine, koju SAD smatraju svojim najvećim ekonomskim i bezbednosnim rivalom.

Američki zvaničnik kog citira list navodi da nije bilo nikakvih pritisaka od strane američke administracije da Rijad izabere između Vašingtona i Pekinga.