Svet
Evropa na pragu nove izbegličke krize
Broj migranata koje žele da dobiju azil u Evropi je u porastu i dostigao je cifru koja nije zabeležena od krize 2015. godine
Jedno od pitanje koje izaziva najveće podele u Evropskoj uniji je pitanje migranstke krize. Nekoliko kilometara od sedišta Evropske komisije u Briselu, veliki broj migranata svake noći spava na ulicama ili u parkovima, čekajući priliku da se registruju za azil, piše "Politiko".
Belgijski premijer Aleksandar de Kru izjavio je da se Evropa još nalazi u izbegličkoj krizi, ali se tom problemu ne posvećuje dovoljno pažnje jer se u isto vreme dešavaju još dve do tri krize na evropskom kontinentu.
Belgijska državna sekretarka za azil i migracije Nikol de Mur tvrdi da su neke zemlje već pojačale kontrolu svojih unutrašnjih granica.
"To države rade iz čistog očaja. U međuvremenu, tragedije se dešavaju na spoljnim granicama Evrope. Ako ne uspemo u reformi migracija, veoma sam pesimistična po pitanju budućnosti", zaključila je belgijska državna sekretarka za azil i migracije.
Svake noći na drugom mestu
"Ljudi mi ne dozvoljavaju da spavam pred njihovim vratima ili ispred trgovinskih objekata, tako da svake noći menjam mesto na kojem ću prespavati", rekao je za "Politiko" Sabahun, 21-godišnji momak, poreklom iz Avganistana, koji je stigao u Belgiju u septembru.
Situacija sa kojom se Sabahun suočava na ulicama Brisela jasno pokazuje sliku izbegličke krize koja ostaje neprimećena širom EU. Broj izbeglica koje žele da dobiju azil u porastu je ove godine i dostigao je cifru koja nije zabeležena od 2015. godine.
Nehumani uslovi
Belgijske vlasti su pronašle kratkotrajno rešenje za nedostatak smeštaja i izbeglice su većinom smeštene u šatore. Ovu meru belgijske vlade, nevladine organizacije ocenile su kao nehumanu.
"Pre pet godina imali smo ovoliko ljudi i mogli smo da se nosimo sa tim", rekao je David Vogel iz nevladine organizacije "Lekari bez granica", tvrdeći da problem na ulicama Brisela nije sve veći broj tražilaca azila, već način na koji se belgijska vlada nosi sa krizom.
Glavni grad Danske, Kopenhagen, bio je jedna od najpopularnijih destinacija za tražioce azila. Prošle godine je 2.099 ljudi zatražilo azil u Danskoj, u poređenju sa 2015. godinom kada ih je bilo čak 21.315.
Novi rekordi
Nova švedska vlada takođe planira da smanji broj azilanata. Švedska je nakon velikog priliva migranata sa Bliskog istoka te 2015. godine, znatno pooštrila imigracionu politiku.
Najnoviji podaci pokazuju da je u julu ove godine broj zahteva za azil u EU dostigao više od 70.000, prema podacima Agencije EU za azil.
Broj ukrajinskih izbeglica koje su registrovane u Evropskoj uniji je 4,31 miliona, ali ukrajinski narod ne prolazi kroz istu proceduru kao ostali migranti koji čekaju na dobijanje azila u evropskim državama.
Austrijski stručnjak za migracije Gerald Knaus, koji je učestvovao u osmišljavanju sporazuma o izbeglicama između EU i Turske potpisanog 2016. godine, istakao je da će se celokupna situacija samo pogoršati novim prilivom izbeglica iz Ukrajine.
"Niko se u Evropi ne priprema za ovo", zaključio je Knaus.
