Hronologija Trampovih muka: Kako su američke državne tajne dospele u golf klub

Američki predsednik Donald Tramp mogao bi da novu izbornu trku istrči iz zatvora, budući da je Federalni sud u Majamiju protiv republikanskog kandidata podneo optužnicu od 37 tačaka koja ga tereti da je nepropisno rukovao poverljivim vladinim dokumentima.

"Vašington post" piše da je sve počelo 20. januara 2021. godine kada je Tramp, odlazeći iz Bele kuće i sa predsedničke funkcije, sa sobom spakovao i kutije sa poverljivim dokumentama. Umesto da završe u Nacionalnom arhivu, kutije su dospele u Mar-a-Lago, Trampov golf klub i rezidenciju na Floridi.

Dokumenti vezani za američku nacionalnu bezbednost, bar tako kaže optužnica, onda se skladište u Trampovoj plesnoj sali, da bi zatim bili prebačeni u poslovni deo centra. Neki od papira arhiviraju se i u kupatilu, odnosno u tuš kabini.

Trampove nevolje kreću 6. maja iste godine, kada se Nacionalna uprava za arhive i dokumenta dosetila da su neki od predsedničkih dokumenta po svoj prilici nestali.

"Tokom narednih nekoliko meseci, zvaničnici arhiva su više puta tražili nestale zapise, a Tramp se opirao da ih vrati", piše "Vašington post".

Otprilike u isto vreme, bivši američki predsednik još jednom preseljava dokumente - ovog puta u ostavu, dok deo kutija ide u njegovu kuću u Bedministeru. U junu, sudeći po optužnici, 80 kutija sa dokumentacijom ostavljeno je u skladištu.

Sud Trampa tereti i da je poverljive dokumente pokazivao svojim gostima - pa je tako optužen da je tokom sastanka u Bedminster klubu sa piscem, izdavačem i dvojicom zaposlenih opisivao "veoma poverljivi" napad na Iran, a zatim drugim posetiocima svog kluba pokazivao i poverljivu mapu o vojnoj operaciji u inostranstvu.

Nisu čak svi dokumenti ni bili u kutijama - pa tako "Vašington post" piše da je njegov pomoćnik Voltin Nauta na podu nalazio neke od papira sa oznakom "Tajna, odnosi se na SAD i FVEI", što znači da su informacije u njemu smele da vide samo članice saveza za razmenu obaveštajnih Sjedinjenih Država, Ujedinjenog Kraljevstva, Kanade, Australije i Novog Zelanda, tzv. Pet očiju.

Decembra 2021. godine Trampov advokat obavestio je arhiv da su neki od nestalih dokumenata identifikovani. Nađena je tada prepiska sa severnokorejskim liderom King Džong Unom, koju je Tramp jednom nazvao ljubavnim pismima, a isplivala je i mapa Nacionalne meteorološke službe uragana Dorijan.

Trampov advokat Aleks Kenon navodno je pokušao da bivšeg predsednika natera da papire vrati u arhivu, a onda je 15 kutija kamionom zaista poslato 1.000 milja severno. Tako su u januaru 2022. zaista vraćene neke uspomene, pokloni, pismo koje je Barak Obama ostavio svom nasledniku i ukupno 197 dokumenata koji su bili klasifikovani kao poverljivi.

Sudeći po Kenonu, to je bilo sve. Jer, kako je on u to vreme tvrdio, sav materijal koji je agencija tražila bio je vraćen.

No, američkim arhivatorima ovo nije bilo dovoljno, pa su zato od Ministarstva pravde zatražili istragu o mogućem pogrešnom rukovanju poverljivim zapisi. A onda je FBI počeo da istražuje, da bi zatim istragu pokrenula i Savezna velika porota.

Kreću i ispitivanja Trampovih saradnika, a sve to, kako piše "Vašington post", podgreva sumnje da bivši predsednik nije vratio sve papire koje je čuvao.

"Kancelarija Donalda J. Trampa 11. maja 2022. godine dobija poziv Velike porote da potraži sve dokumente označene kao poverljive koji su još uvek u Trampovom posedu", piše "Vašingtton post".

Tramp, kako se navodi, u razgovoru sa svojim advokatima razmišlja i šta bi se desilo ako on te dokumente jednostavno "ne nađe", a odmah zatim 64 kutije sa papirima prebacuju se iz skladišta u rezidenciju.

Za ovo, po svemu sudeći, ne zna njegov novi advokat Evan Korkoran, koji zatim šalje pismo šefu Odeljenja za kontraobaveštajne poslove i kontrolu izvoza pri Ministarstvu pravde Džeju Bretu, tvrdeći da je Tramp vratio kutije u arhivu u januaru kao deo "dobrovoljnog i otvorenog procesa".

On tvrdi da se akti koji regulišu postupanje sa poverljivim materijalom ne primenjuju na Trampa, za koga Korkoran kaže da je imao pravo da skine oznaku tajnosti sa bilo čega.

"Svaki pokušaj da se predsedniku ili bivšem predsedniku nametne krivična odgovornost za njegove radnje u vezi sa dokumentima označenim kao poverljivi implicirao bi ozbiljno pitanje ustavne podele vlasti", navodi se u pismu.

Natezanje oko dokumenata nastavlja se sve do juna prošle godine, kada Trampova organizacija, koja je vlasnik Mar-a-Laga, dobija sudski poziv da dostavi za video nadzor sa imovine. A kamere su, između ostalog zabeležile i situacije u kojima pomoćnik bivšeg predsednika tegli kutije tamo-vamo i premešta ih sa jednog na drugo mesto.

A onda je sudija odobrio pretres, i agenti FBI gotovo devet sati češljaju Mar-a-Lago, pretražujući ostavu, Trampov lični apartman i kancelarije.

Iskopali su tada više od 100 dokumenta sa oznakom tajnosti, od čega ih je 76 bilo u ostavi. Zaplenjeno je i više od 11.000 vladinih dokumenata bez označenog stepena poverljivosti, ali i prazne fascikle sa oznakom "poverljivo".

Tramp je, uprkos svom natezanju sa vlastima, 15. novembra objavio da će se ponovo kandidovati za predsednika, a svega tri dana kasnije imenovan je specijalni savetnik Džek Smit sa zadatkom da nadgleda kako istragu o Trampovom rukovanju sa poverljivim dokumentima, tako i odvojene procese o njegovom pokušaju da poništi izborne rezultate iz 2020. godine, ali i o događajima koji su doveli do napada na američki Kapitol 6. januara 2021. godine.

Epilog ove trogodišnje priče - videćemo na sudu.