Svi, sve i svuda: Evropa preplavljena drogom

Godišnji izveštaj Evropskog centra za praćenje droga i zavisnosti od droga (EMCDDA) za 2023. godinu otkriva da su ilegalne droge svuda, skoro svaka psihoaktivna supstanca se može naći na tržištu i da niko ne može da izbegne njihov rast, dostupnost i naknadne štetne posledice.

Od kolega koji su javili da su bolesni, do zdravstvenih radnika preopterećenih dodatnim pritiskom, tinejdžera uvučenih u kriminal i rastegnutih vladinih budžeta za socijalnu pomoć, uticaj kompleksnog evropskog tržišta droga oseća se u svakom uglu kontinenta, piše "Politiko".

Izveštaj je "oštar podsetnik da se problemi sa nedozvoljenim drogama mogu naći širom našeg društva", rekao je direktor EMCDDA Aleksis Guzdil.

Zaplenjuju se rekordne količine droge, postojeće droge postaju sve jače, a novosintetizovane droge se stalno pojavljuju. Evropska komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson rekla je da je "duboko zabrinuta da supstance koje se danas konzumiraju u Evropi mogu biti još štetnije po zdravlje nego u prošlosti".

Za Evropu, to čini izazove suočavanja sa upotrebom droga i povezanim kriminalom još težim.

Od ostarelih korisnika opijuma do mnoštva novih sintetičkih droga sa nepoznatim posledicama, "Politiko" je sastavio spisak šest ključnih tačaka izveštaja EMCDDA.

Rekordne zaplene

Širom Evrope zaplenjuju se rekordne količine droge, dok se istovremeno na tržištu pojavljuju nove supstance za koje do skora niko nije čuo.

Tokom 2021. oboreno je više neslavnih rekorda. 2021. godine, količine smole kanabisa (816 tona) i biljnog kanabisa (256 tona) zaplenjene u EU dostigle su najviši nivo u poslednjoj deceniji. Količina heroina zaplenjenog u zemljama EU više je nego udvostručena u 2021. u odnosu na prethodnu godinu na 9,5 tona, dok je Turska zaplenila rekordnih 22,2 tone. A rekordnu količinu kokaina — više od 300 tona — zaplenile su zemlje EU 2021: 96 tona u Belgiji, 72 tone u Holandiji i 49 tona u Španiji.

U međuvremenu, nove droge preplavljuju ulice. U 2022. godini, 41 nova psihoaktivna supstanca — hemikalije koje ranije nisu viđene na tržištu prijavljena je u EU, čime je ukupan broj psihoaktivnih supstanci koje prati EMCDDA porastao na 930.

Evropske fabrike kokaina

Kokain je najčešće korišćeni nedozvoljeni stimulans u Evropi, sa oko 3,7 miliona odraslih koji ga je koristilo u poslednjih godinu dana. A sada, proizvodnja belog praha, razvijenog od listova koke, takođe dobija na značaju u Evropi.

U 2021. su demontirane 34 laboratorije za kokain, u odnosu na 23 u 2020., od kojih su neke bile velike, navodi se u izveštaju.

Antverpen ostaje omiljena ulazna tačka za kokain iz drugih krajeva, sa preliminarnim podacima za 2022. koji pokazuju da je količina zaplenjena u luci porasla na 110 tona (sa 91 tone u 2021.), a testovi otpadnih voda pokazuju i najviši nivo upotrebe u tom gradu.

Međutim, grupe za trgovinu kokainom sve više ciljaju manje luke u EU i pograničnim zemljama, koje bi mogle biti podložnije aktivnostima trgovine drogom.

Sintetički kanabinoidi

Proizvodi poput spajsa i K2 mogu izgledati kao sušeni kanabis, ali u stvari su to druge biljke ili bilje prskane sintetičkim kanabinoidima, razvijene da deluju na isti deo mozga kao i kanabis da bi imali psihoaktivne efekte.

Ovi narkotici se su češći u Evropi, a najmanje 13 evropskih zemalja, uglavnom Nemačka i Švedska, prijavljuju porast u izveštajima o takvim drogama. U izveštaju se navodi da je ovo tek vrh ledenog brega, jer je verovatno da su ove otrovne supstance šire dostupne, ali ostaju neotkrivene.

Prelivanje terapeutskih psihodelika

Iako će se prvi legalni narkotik dobijen od magičnih pečuraka pojaviti tek za nekoliko godina, pompa oko terapeutskih mogućnosti psilocibina, kao i drugih psihodeličnih narkotika u kliničkom razvoju za mentalno zdravlje, već ima efekat prelivanja.

"Postoje dokazi o neregulisanim programima koji se sprovode kako u Evropskoj uniji tako i drugde, u kojima je upotreba psihodeličnih supstanci uključena kao deo velnes, terapeutske ili duhovno orijentisane intervencije", navodi se u izveštaju.

Ostareli korisnici heroina

Epidemije heroina iz 1970-ih i 1980-ih mogle bi da objasne zašto su evropski korisnici grupa koja stari.

Preko 60 procenata ljudi koji primaju terapiju opioidnim agonistima sada imaju 40 ili više godina, dok je manje od 10 procenata mlađe od 30 godina, navodi se u izveštaju.

To znači da službe moraju da se pozabave složenijim skupom potreba zdravstvene zaštite u populaciji koja postaje sve ranjivija, dodaje se. To uključuje probleme zdravstvene zaštite povezane sa starenjem, kao i probleme vezane za mentalno zdravlje, socijalnu izolaciju, zapošljavanje i stanovanje.

Efekti talibanske zabrane maka

Dodatak svemu je zabrinutost zbog potencijalnog uticaja talibanske zabrane maka, proglašene u aprilu prošle godine.

Avganistan je dugo bio vodeći svetski snabdevač opijumom i kada se veliki deo tog snabdevanja zaustavi, dileri će se verovatno obratiti drugim, često opasnijim, izvorima.

U SAD, heroin je u velikoj meri zamenjen ilegalno proizvedenim fentanilom, sintetičkim i daleko snažnijim opioidom. Rizik od predoziranja je mnogo veći kod fentanila.

"Iako je prerano reći kako će zabrana uticati na evropsko tržište heroina, postoji bojazan da bi bilo kakav nedostatak u dostupnosti droge mogao biti povezan sa povećanjem ponude i potražnje za sintetičkim opioidima", navodi se u izveštaju.