"Ljudi trule iznutra": Droga koja produbljuje krizu u SAD

Hilberto je mislio da zna šta je bol, sve dok nije prestao da koristi ksilazin i osetio pravu agoniju. Ksilazin, sedativ za životinje koji se koristi za mešanje i razređivanje opasnijih narkotika, narko karteli dobavljaju zavisnicima u Americi.

"Ranije sam bio upucan i prebijan, ali od ovoga zaista plačem", rekao je taj četrdesetčetvorogodišnji beskućnik i zavisnik od narkotika pokazujući duboke rane na nogama koje su "zaštitni znak" korišćenja tog moćnog sedativa poznatog i kao "trank".

Hilberto je među stotinama zavisnika u Kenzingtonu, oronulom kvartu u severnom delu Filadelfije, gde zavisnici narkotike mogu da kupe na ulici. Taj deo grada jedan je od epicentara epidemije opijata u SAD, koju pre svega podstiče fentanil.

Taj sintetički opijat, 50 puta jači od heroina, dovodi se u vezu sa dve trećine od čak 109.680 smotrinih slučajeva predoziranja koji su u Americi zabeleženi tokom prošle godine - odnosno jedno svakih pet minuta, piše "Fajnenšel tajms".

Američki zahtevi da se šverc tog narkotika preko američko-meksičke granice suzbije doveli su do zahlađenja odnosa između SAD i njihovog južnog suseda, u kom se nalaze neki od najmoćnijih svetskih narko kartela.

Oni su u svoju ponudu, pored fentanila, dodali i jeftiniji ksilazin, što je stvorilo novu pretnju po javno zdravlje u Americi.

Broj slučajeva predoziranja povezanih sa upotrebom ksilazina drastično je povećan tokom prethodnih 18 meseci, a oni su teži za tretiranje zato što je reč o leku koji nije namenjen za ljudsku upotrebu, pa tako za njega nikada nije razvijen protivotrov.

"Ovo je pitanje od najveće važnosti, pitanje života i smrti", rekao je Raul Gupta, najviši zvaničnik Bele kuće zadužen za politiku suzbijanja narkotika.

Zdravstveni stručnjaci kažu da ksilazin - koji veterinari obično koriste kao sedativ za konje i stoku - može da izazove rane koje, ukoliko se ne leče na vreme, mogu da dovedu do amputacije udova.

Većina korisnika tvrdi da nije znala da konzumira taj narkotik, koji su distributeri prvi put počeli da mešaju sa heroinom na Portoriku pre dvadesetak godina.

"Od ksilazina ljudi počnu da trule iznutra", rekao je za FT inspektor zadužen za narkotike u filadelfijskoj policiji Džamil Tejlor.

Broj predoziranja tim narkotikom u Filadelfiji povećan je sa 15 tokom 2015. na čak 434 tokom 2021. godine - što je trećina svih predoziranja u tom gradu.

Zvaničnici procenjuju da je oko 90 odsto narkotika u Filadelfiji sada pomešano sa ksilazinom.

"Problem sa ovim narkotikom je eskalirao jako brzo. Potrebno nam je još resursa", rekla je osnivačica centra "Pen medisin centra" za bolesti zavisnosti Žanmari Perone.

Džamil Tejlor tvrdi da su narko bande shvatile da mešanjem ksilazina i fentanila mogu da maksimiziraju svoju zarad. Kilogram ksilazina u prahu može da se kupi preko interneta iz Kine za između šest i 20 dolara - što je dosta jeftinije i od heroina i on fentanila.

Osećaj "urađenosti" od ksilazina traje duže nego od fentanila, rekao je on, i može biti smrtonosan zbog dubokog sna u koji upadaju oni koji ga konzumiraju.

"On usporava vaš puls i respiratorni sistem, a poigrava se i sa nervnim sistemom. Ako padnete na lice dok ste na njemu, možete da umrete od gubitka kiseonika", dodaje Tejlor.

Američka Uprava za suzbijanje narkotika (DEA) upozorava da je brzina širenja ksilazina uporediva sa brzinom kojom se proširio fentanil pre nekoliko godina. Bajdenova administracija je fentanil pomešan sa ksilazinom prošlog meseca proglasila "pretnjom u usponu" po Sjedinjene Američke Države.

Pošto ksilazin ne reaguje na klasične lekove poput naloksona, poznatog po imenu Narkan, izuzetno je teško tretirati ljude koji se predoziraju tim narkotikom.

"Narkan nije jedina stvar koju morate da date osobi koja se predozirala", rekla je direktorka neprofitne organizacije "Divlje sestre" Melani Bedis. "Morate da ih stavite i na veštačko disanje, zato što ksilazin utiče i na respiratorni sistem."

Bedisova, koja je i sama nekadašnji zavisnik, rekla je i da mnogi ljudi koji koriste taj narkotik ne žele da idu u bolnicu, čak i kada su im rane veoma ozbiljne, zato što se plaše društvene stigme. Ona dodaje da bolnice pod hitno moraju da promene svoje metode lečenja bolesti zavisnosti.

"To je bilo najgore skidanje sa narkotika kroz koje sam ikada prošla - i najbolnije. Ksilazin je definitvno promenio stvari, mislim da tada punih mesec dana nisam spavala više od sat vremena 'u cugu'", rekla je Bedisova, dodajući da se ona sa tog narkotika skinula u zatvoru, zato što ih tamo nije bilo.

Lokalne i savezne vlasti pokušavaju da izađu na kraj sa epidemijom tog narkotika. Gupta je rekao da je Bajdenova administracija razvija strategiju koja će uključivati testiranja, lečenja i mere podrške, kao planove za sprečavanje ilegalne trgovine pomenutim narkoticima. 

Neke američke savezne države već su uvele ograničenja na korišćenje i skladištenje ksilazina. Guverner Pensilvanije Džoš Šapiro rekao je prošlog meseca da će dodati ksilazin na listu kontrolisanih supstanci, što će policiji omogućiti da reaguje u slučaju neadekvatnog korišćenja tog leka.

Ipak, mnogi zagovornici lečenja bolesti zavisnosti upozoravaju da bi kriminalizovanje zloupotrebe ksilazina samo predstavljalo prepreku naučnicima koji proučavaju i testiraju lek, a moglo bi da navede kartele da koriste još opasnija sredstva za mešanje sa drogama.