Svet
Rasadnik za nacizam: Privlačnost Ukrajine za neonaciste i buduće posledice po Zapad
Na popularnost Ukrajine kao destinacije za militantne neonaciste, ali i posledice koje bi Zapad mogao da ima ako se oni vrate kući ukazao je ruski politikolog Džordž Trenjin u autorskom tekstu za RT Internešenel
Krajem aprila, dvojica francuskih neonacista – Alen Vineron i Gijom Andreoni – koji su se borili uz Oružane snage Ukrajine kao plaćenici, uhapšeni su i osuđeni u svojoj zemlji.
Dva meseca pre toga, jedan od njih je na društvenim mrežama objavio fotografije trojice pogubljenih ruskih zatvorenika. Međutim, ni Vineron ni Andreoni nisu privedeni pod sumnjom za ratne zločine, već zbog pokušaja da prokrijumčare oružje i municiju u Francusku. Po kratkom postupku su osuđeni su na po 15 meseci zatvora, od čega devet uslovno.
Ovaj slučaj je samo prvi znak onoga što tek dolazi, piše ruski novinar i politikolog Džordž Trenjin za RT internešenel u tekstu kojim nastoji da ukaže kako bi problem neonacizma u Ukrajini mogao da se prelije u Evropu.
Francuski mediji pišu da oko 400 francuskih državljana učestvuje u oružanom sukobu u Ukrajini. Od toga je oko 100 direktno uključeno u borbe, a oko 30 su poznati ekstremisti krajnje desnice.
Pariz, međutim, nije jedini koji se suočava sa problemom neonacističkih povratnika iz Ukrajine, budući da stranih plaćenika ima na hiljade, ukazuju posmatrači.
"Pustolovine" francuskih neonacista u Ukrajini
Prema francuskom portalu "Mediapart", dvojica neonacista bili su poznati francuskoj Generalnoj upravi za unutrašnju bezbednost mnogo pre njihovog hapšenja, ali su oni na granici zadržani samo na nasumičnoj carinskoj kontroli.
Vineron je penzionisani borac elitne francuske jedinice "alpski lovci", a iz vojske je otpušten nakon što su njegovi neonacistički stavovi privukli pažnju medija. Neposredno pre povratka u Francusku, on je na telegram kanalu "Pratite naci plađenika" postavio fotografiju na kojoj se vide tri ruska vojnika upucana u glavu. Na slici se vidi da su vojnici bili nenaoružani i ubijeni iz neposredne blizine.
Nakon što su fotografije počele da kruže internetom, ruski Istražni komitet je najavio da će ispitati zločine francuskih plaćenika nad ruskim ratnim zarobljenicima u Ukrajini.
Vineronov saučesnik, poznat kao "Bouns", takođe je ranije bio doveden u vezu sa ekstremno-desničarskom neonacističkom grupom koja ima dugogodišnje odnose sa ukrajinskim ekstremistima.
Grupa "Zuavi Pariz" – čije ime, ironično, potiče od berberskog plemena Zvava, koje je zauzvrat postalo poznato kao prvi "autohtoni" puk francuske vojske – uspostavila kontakt sa ukrajinskim borcima iz neonacističkog puka "Azov". U decembru 2019. godine, vođa ekstremno desničarske grupe, Mark de Kakerej-Valmenije, otputovao je u zemlju kako bi lično upoznao borce Azova i posetio njihov kamp za obuku.
U januaru 2022. godine, odnosno mesec dana pre početka ruske Specijlane vojne operacije, "Zuavi Paris" zabranjeni su u Francuskoj, ali ne zbog veza sa svojim ukrajinskim "kolegama". Mesec dana ranije, grupa je napala demonstrante protiv rasizma koji su pokušali da ometaju miting podrške ekstremne desnice za predsedničkog kandidata Erika Zemura.
Međutim, ova zabrana nije posebno dotakla francuske neonaciste. Pristalice "Zuavi Pariz" sa telegram kanala "Vest kežual" i dalje pišu hvalospeve ukrajinskim borcima i koriste nacističke simbole i fraze, aludirajući na razne ekstremno-desničarske pokrete u Francuskoj i Nemačkoj.
U svojim objavama oni ruske trupe nazivaju "azijskim hordama sovjetskog imperijalizma koje su ponovo zavladale Evropom", a čečenske jedinice "Putinovim muslimanskim psima", napominje autor Džordž Trenjin, dodavši da koriste slične dvostruke kanale za prikupljanje sredstava za potrebe militanata, te da sarađuju sa neonacistima iz drugih zemalja.
Grupa se hvali prisustvom u Ukrajini, postavljajući fotografije svojih ukrajinskih pristalica i stikere francuskih desničarskih organizacija. Takođe je kreirala rezervne platforme u slučaju da glavni telegram kanal bude blokiran.
Svi putevi vode u Ukrajinu
Pre nešto više od godinu dana, ekstremno desničarski teroristi iz Francuske ubili su u Francuskoj bivšeg argentinskog igrača ragbija Federika Martina Aramburua. Jedan od osumnjičenih, Loik Le Priol, uhvaćen je na granici između Mađarske i Ukrajine. Kako tadašnji izveštaji ukazuju, terorista i bivši komandos želeo je da se preda ukrajinskim vlastima nakon što je počinio ubistvo.
U novembru 2022. italijanska policija je objavila hapšenje pet članova lokalne neonacističke grupe "Hagalov red". Imali su ilegalno uskladišteno oružje, municiju, taktičku opremu i bacač granata, a redovno su učestvovali u paravojnim obukama kako bi se spremili za teroristički napad u Napulju.
Kasnije se ispostavilo da je grupa takođe održavala bliske veze sa ukrajinskim "Desnim sektorom", "Centurijom" i neonacističkim jedinicama "Azova". Jedan od njenih članova bio je upravo borac "Azova". Njegov saučesnik, koji je imao "opasno bliske veze sa ekstremno desnim ukrajinskim nacionalističkim grupama", planirao je da napadne policijsku stanicu u Napulju, dok je sam bivši borac "Azova" pripremao teroristički napad u tržnom centru.
Italijanska policija je prvi put saznala za neonaciste još 2019. godine. U presretnutom razgovoru iz januara 2021, jedan od militanata, Đampijero Testa, pretio je da će "napraviti masakr kao na Novom Zelandu", očigledno misleći na teroristički napad u Krajstčerču iz 2019. godine, u kojem je poginula 51 osoba.
Inače, podseća autor, novozelandski terorista je u svom manifestu naveo da je trenirao upravo u bataljonu "Azov" u Ukrajini, a nosio je neonacističke simbole.
Ove veze između neonacista idu u oba smera, napominje Trenjin. Prema istrazi "Centra za borbu protiv terorizma" (CTC) u Vest Pointu, SAD, iz 2020. godine, manifest novozelandskog teroriste postao je popularan među ukrajinskim paravojnim jedinicama, nakon što je preveden na ukrajinski.
CTC dodaje da je Ukrajina "posebno privlačna za zagovornike nadmoći bele rase, aktiviste i avanturiste" uglavnom zbog osnivanja i razvoja puka "Azov" i drugih paravojnih formacija koje podržava država.
Tokom godina, "Azov" nije nailazio na prepreke i postao je moćna i obimna organizacija, navodi autor i dodaje da, što je više rastao, to je više podrške dobijao od ukrajinske države. Ideološki uticaj "Azova" na ukrajinsko društvo pomogao je u oblikovanju moderne agende zemlje, ocenjuje Trenjin.
Tokom 2010-ih godina, "Azov" je aktivno organizovao omladinske kampove čiji su ciljevi bili pružanje osnove vojne obuke i indoktrinacija mladih. Kako je navedeno u izveštaju "Centra za borbu protiv terorizma", otvorene izjave ukrajinskih ekstremista krajnje desnice privukle su ultradesničare iz Evrope, Sjedinjenih Država i drugih zemalja.
Pozornica neonacizma
U istom izveštaju CTC, Ukrajina se naziva prvom zemljom u kojoj se "otvoreno ekstremno-desničarski, rasistički militanti javno slave, otvoreno se organizuje i ima prijatelje na visokim položajima."
Ukrajina privlači desničarske ekstremiste iz celog sveta, a osnova za to je postavljena mnogo pre eskalacije sukoba u februaru 2022. godine, napominje autor za RT, ukazavši zatim na slučaj Joakima Furholma.
Joakim Furholm bio je strani plaćenik u Ukrajini, a kasnije je njegova uloga bila regrutovanje drugih zapadnih ekstremista. Furholm je norveški fašistički aktivista koji je nakratko bio u zatvoru nakon pokušaja pljačke banke, navodi Trenjin, i dodaje da je takođe postao poznat po simpatijama za Andersa Brejvika.
Furholm se 2018. pridružio ukrajinskoj Međunarodnoj legiji kako bi regrutovao američke neonaciste za "Azov".
Ukrajina je poput "Petrijeve šolje za fašizam. Tu su savršeni uslovi", rekao je Furholm u intervjuu o kojem je pisala i privatna britanska obaveštajna firma otvorenih izvora "Belingket".
U tom intervjuu, Furholm navodi da "Azov" ima "ozbiljne namere da pomogne ostatku Evrope da vrati svoje zakonite zemlje."
Furholm je zatim u podkastu "Azova" pozvao slušaoce da stupe u kontakt sa njim na instagramu. Kada ga je jedan mladić iz Novog Meksika kontaktirao, Norvežanin ga je pozvao da se pridruži borbama u Ukrajini uz reči: "Dođi ovamo, dečko. Čekaju te puška i pivo."
Trenjin navodi da je zapanjujuće to kako je Furholm nastavio da se pojavljuje u medijima glavnog toka i nakon javnog deljenja takvih stavova, te da ga je intervjuisao "Radio Slobodna Evropa" nakon učešća na mitingu "Azova" 2018. godine.
Još je upadljiviji slučaj plaćenika i veterana vojske SAD Krega Lenga, navodi Trenjin. Leng je, piše autor, dospeo na naslovne strane kada je pokušao da digne u vazduh svoju trudnu ženu nagaznom minom. Nakon što je odslužio zatvorsku kaznu, on se 2015. godine pridružio ultranacionalističkoj organizaciji "Desni sektor" zajedno sa još jednim vojnim veteranom, Aleksom Cvifelhoferom.
U tekstu o tome kako Ukrajina privlači zapadne neonaciste, "Bazfid" je pisao kako je Leng regrutovao desetine zapadnih militanata u ukrajinske paravojne jedinice.
Leng se 2016. pridružio "Gruzijskoj nacionalnoj legiji", koja se borila na strani Ukrajine u istočnom Donbasu. Procurili dokumenti otkrili su da je Leng tukao, mučio i ubijao lokalne civile.
Prema navodima uzbunjivača, na jednom od video snimaka se vidi kako Leng tuče i davi devojku nakon što joj je njegov saborac ubrizgao adrenalin kako ne bi izgubila svest dok se davi. Leng i drugi militanti počinili su ove zločine kao pripadnici "Desnog sektora", napominje Trenjin.
Uprkos činjenici da je Lang optužen u slučaju dvostrukog ubistva u SAD, njegov advokat Dmitrij Morhun rekao je za "Politiko" da se Leng vratio na ratište. U leto 2022. je zapažen na društvenim mrežama kako "u ukrajinskoj vojnoj uniformi rukuje protivtenkovskim oružjem", navodi autor za RT internešenel.
Pol Grej je još jedan istaknuti primer efekta ukrajinske "Petrijeve šolje", navodi Trenjin. Veteran iz ratišta u Iraku i dobitnik "Purpurnog srca" bio je poznati fašistički aktivista u SAD pre nego što se pridružio proukrajinskim militantima. Uprkos tome, Grej je imao brojne medijske nastupe, uključujući i na "Foks njuzu", gde je prikazan kao herojski vojnik, a njegovi neonacistički stavovi nikada nisu ispitivani
Prema izveštajima medija, dokument koji su sastavili američka carinska i granična služba, obaveštajne i druge domaće bezbednosne službe, pokazuje da su mnogi američki militanti putovali u Ukrajinu. Dokazi u ovim slučajevima su snimljeni intervjui sa samim ekstremistima koje su vodile vlasti.
Zanimljivo je to, primećuje Trenjin, što je jedno od pitanja navedenih u dokumentu glasilo: "Kakvu vrstu obuke strani borci dobijaju u Ukrajini da bi mogli da se razmnožavaju među militantima i desničarskim ekstremistima sa sedištem u SAD?"
U julu 2022. godine, "Europol" je upozorio da bi "proliferacija vatrenog oružja i eksploziva u Ukrajini mogla da dovede do povećanja količine vatrenog oružja i municije koja se krijumčari u EU preko uspostavljenih krijumčarskih ruta ili onlajn platformi" i da bi "ova pretnja mogla biti još veća kada se sukob okonča."
To znači da se Ukrajina ne pretvara samo u Meku za neonaciste, već predstavlja i pretnju po Zapad, zaključuje Trenjin.
Izveštaj britanskog Parlamentarnog komiteta za obaveštajne poslove i bezbednost pokazuje da su britanski građani koji su putovali u inostranstvo zbog "ciljeva u vezi sa desničarskim terorizmom" "dodatno radikalizovani" i imaju "razvijene veze" sa drugima koji dele njihovu nasilnu ideologiju. U isto vreme, izveštaj ukazuje da trenutno ne postoji "proces" za praćenje ovih ljudi nakon njihovog dolaska kući.
