Kako je Bugarska postala najveći nezvanični snabdevač Ukrajine oružjem

Bugarska i Mađarska su jedine zemlje NATO i EU koje zvanično odbijaju da pošalju vojnu pomoć Ukrajini, ali je nedavno otkriveno je da je Bugarska jedan od najvećih indirektnih snabdevača Kijeva, prodavši rekordnu količinu oružja od početka specijalne vojne operacije.

Stručnjaci procenjuju da je Bugarska do sada preko posrednika Ukrajini isporučila oružja i municije u vrednosti od najmanje milijardu evra.

Bugarski biznis sa oružjem je uvek dobro profitirao od sukoba u oblastima koje su tradicionalno koristile sovjetske sisteme naoružanja. Oružarska preduzeća u zemlji proizvode municiju za sovjetsko oružje i slične proizvode, koji su u većini slučajeva odličnog kvaliteta i imaju više cene na međunarodnim tržištima, piše portal "Euraktiv".

Pokazalo se da je bugarska industrija oružja jedan od najvećih izvora municije po sovjetskom standardu za ukrajinsku vojsku, ali to je politički problem.

U sadašnjem parlamentu postoje tri snage koje se protive tome da Bugarska šalje oružje Ukrajini: Bugarska socijalistička partija (BSP), otvoreno proruska stranka "Vazraždane" i, u manjoj meri, stranka "Bugarski uspon" bivšeg privremenog premijera Stefana Janeva koji je nedavno prihvatio slanje starog sovjetskog naoružanja pod uslovom da zemlja dobije u zamenu savremeno oružje NATO.

U parlamentu od 240 poslanika BSP ima 25 poslanika, Vazrazdane 27, a "Bugarski ustanak", najmanja snaga, ima 12.

Istraživanja pokazuju da skoro 30 odsto Bugara direktno podržava Rusiju u sukobu, a polovina ima jaka proruska osećanja. Štaviše, oko 70 odsto stanovništva veruje da slanje oružja stavlja Bugarsku direktno u sukob.

Ali velike državne fabrike oružja poput onih u Sopotu, Karlovu i Kazanlaku, gde se fabrike nalaze, i ljudi koji tamo rade, imaju koristi od povećanja prodaje od 100 odsto.

Aleksandar Mihailov, bivši izvršni direktor državne kompanije "Kinteks", preko koje prolazi izvoz oružja iz zemlje, potvrdio je rekordan bugarski izvoz ove godine.

On je podsetio na izvoz bugarskog naoružanja 2016. i 2017. godine kada su bile regionalne vojne akcije u Siriji, Libiji i Jemenu. "Kada dođe do međunarodnog oružanog sukoba, uvek dolazi do povećanja upotrebe odbrambenih proizvoda“, rekao je Mihailov i dodao da su dozvole za izvoz oružja koje je država izdala u tom periodu iznosile od 1,1 do 1,3 milijarde evra.

Poređenja radi, Mihailov je rekao da od početka sukoba u Ukrajini do danas, sve dozvole za izvoz oružja iznose više od dve milijarde evra. "Tako da smo do sada imali rast od 100 odsto u odnosu na vrhunske godine poslovanja. Ova godina može da se završi sa rastom prodaje od 150 ili čak 200 odsto u odnosu na najjače godine vojno-industrijskog kompleksa, a to u vreme krize donosi ozbiljne prihode bugarskoj ekonomiji i državnom budžetu“, rekao je Mihailov.

Rekordna prodaja bugarskog naoružanja je ekonomski uspeh kojim se proruske političke snage u zemlji ne hvale.

Bugarski predsednik Rumen Radev, koji trenutno vlada zemljom preko prelazne vlade, nazvao je one koji traže da se oružje pošalje u Ukrajinu "ratnim huškačima".

Bugarska socijalistička partija i radikalna proruska partija "Vazraždane" su protiv otvorenog slanja oružja. Međutim, nijedna od ovih strana ne govori o pozitivnom efektu na privredu koji izgleda da ima izvoz oružja.

Početkom godine bugarski parlament je odlučio da je jedina dozvoljena vojna pomoć Ukrajini popravka ukrajinskih tenkova u Bugarskoj. Nešto što vlasti u Kijevu predvidljivo nisu iskoristile.

Trenutno, bugarski proizvođači i dileri oružja prodaju svoje proizvode uglavnom u Poljskoj i Rumuniji, odakle se oružje zatim ponovo izvozi u Ukrajinu.

"Ono što je jasno jeste da su obim izvoza u Poljsku značajno povećan“, rekao je bivši šef "Kinteksa" Mihailov i dodao da je aerodrom "Žešov" u Poljskoj, koji se nalazi oko 70 kilometara od ukrajinske granice, centralno logističko čvorište.

"Nije slučajno što su SAD na ovom aerodromu postavile sisteme protivvazdušne odbrane 'patriot'. Za prvih 120 dana rata u Ukrajini je bilo 60 kargo letova sa oružjem sa bugarskih aerodroma do 'Žešova'. Prosečan kapacitet tereta je oko 70-80 tona tereta po avionu“, dodao je on.

Međutim, bugarski mediji su više puta izveštavali o letovima ukrajinskih kargo aviona direktno sa bugarskih aerodroma.

"Trebalo bi da bude jasno da Bugarska kao država, o trošku državnog budžeta ili preko vojske, ne isporučuje oružje Ukrajini, dok privatni proizvođači i trgovci izvoze velike količine oružja u zemlje centralne Evrope. Pre rata u Ukrajini, ove zemlje nisu bile klijenti bugarskih kompanija. Stoga se opravdano nameće pretpostavka da bugarski proizvođači i trgovci izvoze oružje u zemlje centralne Evrope, koje se preprodaje Ukrajini", kaže Mihailov.

On je dodao da, logistički, trenutno niko ne može da isporučuje oružje direktno Ukrajini, jer na njenom nebu ne može biti aviona, a luke su pod opsadom ruske mornarice i minirane od strane ukrajinske obalske straže.

"Isporuke se ne mogu vršiti vazdušnim i vodenim putem, a ostaje kopneni transport koji prolazi kroz Poljsku i Rumuniju", rekao je Mihailov. "Treba napomenuti da ruska obaveštajna služba nadgleda vojne zalihe kako bi ih neutralisala. Stoga se ove isporuke verovatno vrše noću, kada je teže detektovati satelitskim nadzorom, ili netipičnim prevoznim sredstvima, npr. hladnjačama, da bi se stekao utisak da se isporučuju prehrambeni proizvodi", dodao je on.

U aprilu je bivši premijer Bojko Borisov, čija je partija GERB pobedila na poslednjim izborima, saopštio da je ubeđen da Bugarska izvozi oružje u Ukrajinu.

"Uveren sam da se oružje izvozi u Ukrajinu. Mi nismo protiv toga; mi smo protiv dvoličnosti u parlamentu", rekao je Borisov i dodao da je to jedini način da se zaustavi ruska vojna operacija.

Pre nedelju dana, političke stranke GERB i Demokratska Bugarska podnele su parlamentu dva odvojena predloga da Bugarska pomogne Ukrajini teškim naoružanjem, uključujući avione i raketne sisteme. Bugarsko vazduhoplovstvo se sastoji uglavnom od sovjetskih MiG-ova 29 i Su-25, koji se više ne mogu održavati i uskoro bi trebalo da budu prizemljeni.