Neobjašnjivo: Raste broj obolelih od raka među milenijalcima u razvijenim zemljama

Kada je 2017. Pedi Skot počeo da trpi bolove u stomaku, mogućnost raka mu nikada nije pala na pamet. Britanski fotograf i filmski stvaralac, koja je posao često vodio na opasne terene, imao je samo 34 godine i ponosio se svojom fizičkom spremom.

Ispostavilo se da imao uznapredovali rak creva koji se proširio na njegovu jetru.

Skotovo iskustvo nije anomalija. U poslednjih 30 godina došlo je do porasta slučajeva takozvanog raka "ranog početka" kod mlađih od 50 godina. Povećanje je toliko značajno da su vodeći epidemiolozi predložili da se to nazove epidemijom, upozorava "Fajnenšel tajms".

Analiza podataka Instituta za zdravstvenu metriku i procenu na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Vašingtonu pokazuje da je u poslednje tri decenije stopa oboljevanja od raka u grupi industrijalizovanih nacija G20 porasla brže za osobe od 25 do 29 godina nego bilo koju drugu starosnu grupu — za 22 procenta između 1990. i 2019. Stope za osobe od 20 do 34 godine u ovim zemljama su sada na najvišem nivou u poslednjih 30 godina.

Nasuprot tome, slučajevi u starijim starosnim grupama - onima starijim od 75 godina - opali su sa svog vrhunca oko 2005. godine.

Istraživači nemaju definitivno objašnjenje zašto su ljudi u naponu snage znatno ranjiviji na bolest od svojih kolega u ranijim generacijama.

Postoje neki tragovi o vrstama raka koji pogađaju mlade, veruju istraživači. Među osobama od 15 do 39 godina, slučajevi kolorektalnog karcinoma porasli su za 70 odsto u zemljama G20 između 1990. i 2019. godine, znatno više u poređenju sa porastom svih karcinoma od 24 odsto, pokazalo je istraživanje "Fajnenšel tajmsa".

Analiza koju je napravilo Američko društvo za rak na osnovu nacionalnih podataka o učestalosti i mortalitetu od raka sugeriše da će ove godine 13 odsto slučajeva kolorektalnog karcinoma i 7 odsto smrtnih slučajeva biti kod ljudi mlađih od 50 godina.

Ovaj trend ima ekonomske, kliničke i društvene implikacije. Naučnici su sve više uvereni da promene u ishrani i načinu života koje su započete sredinom prošlog veka sadrže bar deo ključa zagonetke.

Dr Frenk Sinikrop, onkolog i gastroenterolog na klinici Mejo u SAD, kaže da je incidencija bolesti značajno porasla među ljudima rođenim 1960-ih ili kasnije. Povećanje broja mlađih ljudi koji mu dolaze na lečenje poslednjih godina je "prilično alarmantno", kaže on.

Ishrana i način života kojima su deca izložena u ranom životu verovatno je faktor, kaže on i ukazuje na gojaznost u detinjstvu koja je "postala sve prisutnija i problematičnija u poslednjih 30 godina". Međutim, nijedan faktor to ne može u potpunosti da objasni, dodaje Sinikrop.

Dok istražuju vezu sa ishranom, istraživači ukazuju na mogućnost da promene u mikrobiomu - otprilike 100 hiljada mikroba koji žive u nama, uglavnom u crevima - povećavaju podložnost raku. Smatra se da mikrobiom igra ključnu ulogu u ukupnom zdravlju, uključujući varenje i regulaciju imunološkog sistema, kao i zaštitu od bakterija koje izazivaju bolesti i pomaže u proizvodnji vitalnih vitamina.

Veruje se da konzumiranje hrane sa visokim sadržajem zasićenih masti i šećera menja sastav mikrobioma na načine koji mogu štetiti zdravlju pojedinca. Iako ove promene utiču na ljude svih uzrasta, istraživači veruju da je veoma značajno da su slučajevi ranog raka počeli da rastu od oko 1990. 

Rak se često razvija decenijama – ljudi mogu godinama da nose sporo rastuće tumore – tako da za one kojima je bolest dijagnostikovana u dvadesetim, tridesetim i četrdesetim godinama "neki od faktora rizika su se možda desili dok su bili beba ili čak u materici", kaže prof. Šudži Ogino, epidemiolog na Harvardu.

Činjenica da je najveći porast broja karcinoma kod mladih bio kod gastrointestinalnih varijanti — kolorektalnog, kao i rak jednjaka, želuca, pankreasa, žučnih kanala, jetre i žučne kese — podržava vezu sa ishranom.

Neki drugi tipovi raka koji se sve češće primećuju kod mlađih ljudi, kao što su karcinom dojke, bubrega i endometrijuma, plus mijelom raka krvi, mogu biti rezultat i gojaznosti i stanja mikrobioma, iako im nedostaje očigledna veza sa digestivnim sistemom, kaže Ogino.

Pored toga, upotreba antibiotika i lekovi generalno mogu uticati na mikrobiom pojedinca, koji se ponekad naziva njihovim "bakterijskim otiskom prsta".

Veza sa mikrobiomom je i dalje posredna, naglašava on i ukazuje na druge promene koje su se dogodile od 1950-ih pa nadalje: više sedenja, promene u obrascima spavanja i izlaganje jakom svetlu noću koje može uticati na cirkadijalne ritmove i metabolizam. "Sve ove promene se dešavaju paralelo, tako da je teško otkriti krivca. Verovatno postoji više krivaca koji rade zajedno", kaže on.

Čini se da će porast slučajeva u bogatim zapadnim zemljama sada naići na zakasneli, ali snažan odjek u siromašnijim zemljama u kojima su se ove društvene promene desile decenijama kasnije nego u SAD ili Velikoj Britaniji.

Istraživanje "Fajnenšel tajmsa" pokazuje da je između 1990. i 2019. godine stopa raka kod osoba od 15 do 39 godina porasla znatno brže u zemljama sa višim srednjim dohotkom, kao što su Brazil, Rusija, Kina i Južna Afrika, u poređenju sa zemljama sa visokim prihodima: 53 odsto u poređenju sa 19 odsto.