Svet
Američki institut za mir: Zabrana opijuma je loša za Avganistan i svet!?
Talibanska zabrana može da izazove izbegličku, ali i heroinsku krizu, upozorava američki institut
Odluka talibana da potpuno zabrane uzgoj opijumskog maka nije pobeda protiv narkotika i imaće negativne ekonomske i humanitarne posledice po Avganistan a mogla bi da dovede i do izbegličke krize, tvrdi Američki institut za mir.
Postepeno ukidanje problematične ekonomije droga u Avganistanu biće od suštinskog značaja na duži rok. Ali ova zabrana, bez ikakve razvojne strategije, a posebno u vreme kada je privreda toliko slaba da raseljeni farmeri opijumskog maka i radnici nemaju održive alternativne izvore prihoda, nije pravi način da se krene tim putem, navode američki eksperti.
Ekonomski šok od zabrane opijuma je ogroman - avganistanska ruralna ekonomija izgubila je više od milijardu dolara godišnje ekonomske aktivnosti, uključujući stotine miliona dolara koji su pripadali siromašnijim najamnim radnicima i deoničarima. Ovi ljudi i njihove porodice, koji su već na margini egzistencije i nemaju druge mogućnosti za posao u veoma slaboj ekonomiji Avganistana, biće izloženi još većem riziku od gladi, neuhranjenosti i povezanih zdravstvenih problema, navode "zabrinuti" američki stručnjaci, ne kritikujući, doduše, Vladu SAD koja milijarde dolara afganistanskih rezervi i dalje drži zamrznutim.
Uz to, navode oni, ne sme se smetnuti sa uma značajno smanjenje humanitarne pomoći koja se očekuje za ovu godinu – verovatno smanjenje od najmanje 1 milijardu dolara u poređenju sa 3 milijarde dolara humanitarne pomoći isporučene 2022. Tako će uglavnom siromašno, uskraćeno stanovništvo Avganistana biti dvostruko siromašnije.
Štaviše, zamena maka pšenicom je ekonomski neodrživa za ruralni sektor Avganistana u celini, a posebno za domaćinstva koja poseduju ograničeno zemljište ili ga uopšte nemaju. Većina Avganistanaca ne postiže prehrambenu sigurnost uzgajanjem sopstvene hrane. Umesto toga, ljudi sastavljaju kraj s krajem uzgajajući gotovinske useve ili proizvodeći druge poljoprivredne proizvode (npr. stoku i mlečne proizvode), koji se mogu prodati da bi obezbedili resurse za kupovinu potreba za hranom, ili radeći druge poslove.
Pšenica je usev niske vrednosti i loša zamena za opijum, iako služi kao privremeno utočište za ljude koji mogu očekivati da će se kasnije vratiti opijumskom maku, posebno za zemljoposednike čije su njive dovoljne da opslužuju potrebe sopstvene porodice za hranom. Voće i drugi usevi drveća bi dugoročno bili održivije zamene za opijumski mak, ali zahtevaju značajno vreme i ulaganja.
Drugi, povezan rezultat je da će više ljudi pokušati da napusti Avganistan, odlazeći u obližnje zemlje, a zatim dalje u Tursku i Evropu. Cena krijumčarenja ljudi je niska u poređenju sa potencijalnom nagradom zaposlenja i slanja novca iz Evrope.
Štaviše, druge alternative za siromašne koje su bile dostupne pre avgusta 2021. (kao što je pronalaženje posla u gradovima, druge ruralne aktivnosti na farmi i nepoljoprivredne aktivnosti ili Avganistanska nacionalna armija) sada su nepostojeće, tvrde američki eksperti.
Uticaj zabrane opijuma na snabdevanje drogom i cene u drugim zemljama, a na kraju i u Evropi, neće biti trenutni. Nakon zabrane talibana iz 2000. godine bilo je potrebno oko 18 meseci do dve godine da se u Evropi osete uticaji te zabrane u vidu poskupljenja droge ili pojave heroina slabije čistoće, što je pogoršalo rizik od predoziranja.
Ako talibanska zabrana potraje i drugu godinu, posledice će se osetiti, navodi Američki institut za mir. Do sada se sprovođenje i održavanje ove zabrane pokazalo komplikovanim, ali posvećenost ovoj ukazuje na to da će zabrana opstati.
Zabrana ipak neće mnogo pomoći u borbi protiv droge kako u Avganistanu tako i u svetu. Dobra stvar iz cele priče je da će možda humanitarna pomoć zemlji biti povećana, kao i pomoć poljoprivrednicima.
Međunarodna zajednica mora da prizna ne samo ukupnu štetu koju zabrana opijuma nanosi avganistanskoj ekonomiji, već i verovatan porast migracije koji će rezultirati iz toga.
Zato, navodi Američki institut za mir, međunarodni odgovor mora biti jasan u pogledu stvarnih troškova koje zabrana nameće i Avganistanu i svetu, pored drugih veoma ozbiljnih ekonomskih i socijalnih problema sa kojima se zemlja suočava.
