Svet

"Vašington post": Zašto Indija nikad neće biti američki saveznik?

U multipolarnom svetu, Indija će biti pol, a ne kao ekskluzivni partner, zaključuje autorka Barka Dut
"Vašington post": Zašto Indija nikad neće biti američki saveznik?Getty © Alexander Vilf/Host Photo Agency/Ria Novosti

Bio je zabranjen u Americi, odbijena mu je diplomatska, a ukinuta turistička viza, a sada se, gotovo dve decenije kasnije Narendra Modi u Ameriku vraća u velikom stilu. Bajdenova administracija ne štedi truda da indijskom premijeru priredi dostojan doček, a željno se iščekuje da se nekada nepoželjni Indijac obrati i pred Kongresom.

To, međutim, nikako ne znači da se Indija okreće ka Sjedinjenim državama, upozorava novinarka Barka Dut, u autorskom tekstu za "Vašington post".

"Nemojte biti naivni, dragi moji američki prijatelji. Indija nikada neće biti vaš saveznik", ističe ona, dodajući da se to neće promeniti ni ako neko od Modijevih rivala pobedi na sledećim izborima.

Indijsko kolektivno sećanje na kolonizaciju glavni je razlog javne podrške tog naroda nezavisnom putu svoje zemlje, proglašenom još kada je Indija, politikom nesvrstanosti odbila da bude upletena u Hladni rat.

Dut današnji spoljnopolitički put Nju Delhija opisuje kao "agresivni multilateralizam", ilustrujući to izjavom indijskog ministra spoljnih poslova koji tvrdi da bi država trebalo da ima "što više veza".

"Dakle, ako očekujete monogamiju sa Amerikom, pripremite se da budete razočarani. Indija je zadržala pravo da flertuje sa Rusijom, Iranom, pa čak i Kinom, ako njeni nacionalni interesi to nalažu", ističe autorka teksta u "Vašington postu".

Ona podseća da je nakon napada 11. septembra Vašington od Nju Delhija zatražio da pošalje trupe u Avganistan. Indijska vojska je stavila veto. I kada su Sjedinjene Države izvršile invaziju na Irak 2003. godine, tadašnji premijer Atal Bihari Vadžpaji uskratio je vojnu podršku uprkos tome što su ga proamerički indijski mediji pozivali da se okrene "na pravu stranu istorije", što je fraza koja se i danas često koristi kada nekog treba naterati da se usprotivi Rusiji.

"Odupiranje pritisku administracije Džordža V. Buša bio je hrabar potez, i, kako se ispostavilo, moralno superioran", zaključila je Dutova.

Isto tako i ovih dana Nju Delhi odbija da se povinuje američkom stavu prema Rusiji. Indijski uvoz jeftine ruske nafte obara rekorde, a onaj ko bi voleo da vidi indijske lidere kako napadaju Kremlj koji je glavni dobavljač oružja i drugih vrednih sirovina – morao bi da se načeka.

"Indija je kritikovala odluku SAD da blokira iransku i venecuelansku naftu sa otvorenog tržišta. Vlada u Nju Delhiju je aktivno radila na uvođenju Irana u Šangajsku organizaciju za saradnju, odnosno multilateralni forum koji su Rusija i Kina stvorile 2001. Država je u maju bila domaćin šefovima diplomatija ŠOS-a usred tenzija sa Kinom i kontinuiranog antagonizma sa Pakistanom", nabraja autorka teksta u "Vašington postu".

Dve nedelje kasnije, podseća ona, Modi i Bajden su se grlili i smejali na sastanku Kvada.

"Naravno sve veća saradnja Indije u Kvadu izaziva probleme u Pekingu. I da, problemi Indije sa Kinom su ozbiljni. Pre samo tri godine, Indija je izgubila 20 vojnika u smrtonosnom sukobu sa kineskim trupama duž zajedničke granice na Himalajima", navodi Dut, koja međutim ističe da to ne znači da će Nju Delhi, smernice za postupanje prema Kini uzimati od Amerikanaca.

Indijci, naime žele da upravljaju odnosom pod sopstvenim uslovima i kako bi rešili granični spor održali su 18 rundi pregovora sa Kinezima. Isto tako, Indija ostaje ključni učesnik Azijske infrastrukturne investicione banke koju podržava Peking. Kao član osnivač, onda ima drugi najveći broj akcija sa pravom glasa posle Kine koja sa 30 odsto efektivno uživa pravo veta.

Nema sumnje da Sjedinjene Države i Indija imaju mnogo toga zajedničkog, komentariše Dutova, dodajući ipak da dve zemlje ne spaja "romansa zajedničkih vrednosti".

Ono što ih povezuje, kako navodi, jeste "provera realnosti geopolitike".

"Indija će se složiti da postoji strateška i hitna potreba da se obuzda širenje Kine, koja već baca novac na manje zemlje u Južnoj Aziji, odnosno Nepal, Šri Lanku i Butan, da bi kupila uticaj. Kina takođe razvija svoje mišiće u Indijskom okeanu, strateškom dvorištu Nju Delhija, ali i širem indo-pacifičkom regionu. Ali da ne mešamo stratešku saradnju sa dugoročnim savezom. U multipolarnom svetu, Indija će biti pol, a ne kao ekskluzivni partner", zaključuje autorka Barka Dut.

image