Vrhovni sud SAD: Ako si lud, možeš da pretiš Bajdenu

Vrhovni sud SAD doneo je odluku kojom će se otežati osuda osobe za nasilnu pretnju, čak i ako je ona upućena predsedniku ili drugim zvaničnicima.

Bajdenova administracija je upozorila da su internet i društveni mediji poslednjih godina proširili broj i vrste pretnji, uključujući uznemiravanje, zastrašivanje i uhođenje. I upozorili da bi slučaj koji je dospeo do Vrhovnog suda mogao da utiče na mogućnost krivičnog gonjenja pretnji javnim zvaničnicima, koje su se povećale poslednjih godina.

Viši sud je presudio u slučaju koji uključuje čoveka koji je osuđen na više od četiri godine zatvora u Koloradu zbog slanja pretećih poruka na Fejsbuku. Advokati tog čoveka su tvrdili da on pati od mentalne bolesti i da nikada nije nameravao da njegove poruke budu preteće.

Pitanje za sud je bilo da li tužioci moraju da dokažu da je lice koje je krivično gonjeno zbog pretnje znalo da je njegovo ponašanje preteće ili moraju samo da dokažu da bi razumna osoba to shvatila kao pretnju.

Sudija Elena Kagan napisala je za većinu u sudu da tužioci moraju da pokažu da je "okrivljeni imao izvesno subjektivno razumevanje preteće prirode njegovih izjava".

Sedam sudija se složilo sa procenom, dvojica konzervativnih sudija nisu. Bajdenova administracija bila je među onima koji su se zalagali za niži standard "razumne osobe".

"Pretnje nasiljem protiv javnih zvaničnika su se posebno povećale poslednjih godina, uključujući pretnje članovima Kongresa, sudijama, lokalnim zvaničnicima i izbornim radnicima", primetila je Bajdenova administracija, saopštivši da bi slučaj mogao da utiče na krivično gonjenje u tim slučajevima.

Govor svih vrsta je generalno zaštićen klauzulom o slobodi govora u Prvom amandmanu Ustava, ali takozvane "istinske pretnje" su izuzetak, podseća "Politiko".

Konkretan slučaj pred sudijama uključivao je Bilija Kauntermana koji je preko Fejsbuka 2010. kontaktirao muzičarku da bi je pitao da li bi nastupila na dobrotvornom koncertu za koji je rekao da ga organizuje. Žena, Kol Vejlen, je odgovorila, ali od toga nikada ništa nije bilo.

Vejlen je zaboravila na čitavu priču, da bi četiri godine kasnije Kauntermen ponovo počeo da joj šalje poruke na Fejsbuku. Na kraju je poslao stotine poruka, Vejlen ga je blokirala, ali bi Kauntermen samo napravio novi nalog i nastavio da je maltretira porukama tipa "Nisi za ljudske odnose. Umri. Ne trebaš mi" ali i pretnjama da je prati. Vejlen ga je na kraju prijavila policiji i on je uhapšen i osuđen.

Odluka sudija je pobeda za Kauntermana i njegov slučaj se vraća nižim sudovima na novu raspravu. U saopštenju, njegov advokat Džon Elvud rekao je da su "zadovoljni što se Vrhovni sud složio sa Bilijem Kauntermanom da Prvi amandman zahteva dokaz o psihičkom stanju pre nego što može da zatvori osobu zbog izjava koje se doživljavaju kao pretnje".

Državni tužilac Kolorada Fil Vajzer, čija je kancelarija tužila Kauntermana, rekao je u saopštenju da će ta odluka "otežati sprečavanje uhoda da muče svoje žrtve".