"Politiko": Sve podseća na 1973. godinu
Pitanje jedinstvene energetske politike EU zavisi od saglasnosti Francuske i Nemačke, koje imaju drugačije stavove po ovom pitanju, piše "Politiko".
Francusko-nemačke kontroverze oko energetskog pitanja traju nedeljama i praćeni su međusobnim kritikama.
Suočeni sa eskalirajućom energetskom krizom, lideri Francuske i Nemačke obećali su zajedničku akciju na Evropskom savetu prošlog meseca. Međutim, njihovi zaključci doneli su samo dvosmislene formulacije kao što je "dinamički koridor cena gasa".
Nemačka i Francuska su bili na suprotnim stranama s obzirom na to da je Berlin izrazio sumnju u pogledu planova da se ograniči cena gasa, dok se većina zemalja EU za to zalagala.
Francuski predsednik Emanuel Makron tada je otišao toliko daleko da je Nemačku nazvao "izolovanom", a zauzvrat je nemački kancelar Olaf Šolc otkazao planirani bilateralni sastanak ministara.
Još početkom 2020. godine, bilateralni odnosi Francuske i Nemačke su bili poljuljani. Dok je Francuska pozivala na zajedničko izdavanje državnih obveznica, Nemačka je u početku insistirala na korišćenju postojećih finansija. Međutim, tada su kancelarka Angela Merkel i predsednik Makron su prepoznali da ne treba narušavati političko jedinstvo EU.
"Politiko" podseća da sadašnji sukobi Makorona i Šolca podsećaju na naftnu krizu iz 1973. godine, kada su francusko-nemački sukobi na sličan način sprečili koordinisan evropski odgovor.
Nakon izbijanja arapsko-izraelskog rata oktobra 1973. godine, zemlje Zapada uključujući Evropsku ekonomsku zajednicu (EEZ) suočile su se sa rastom cena. Arapske zemlje nastojale su da iskoriste naftu kao argument da bi podstakle zemlje EEZ da zauzmu kritičniji stav prema Izraelu.
Zemlje EEZ nisu uspele da pruže zajednički odgovor.
Francuska je predložila zajednički evropski front i direktan dijalog između arapskih zemalja proizvođača i evropskih zemalja potrošača. Pokrećući evro-arapski dijalog, insistirala je na zajedničkom mandatu za Vašingtonsku energetsku konferenciju.
Nemačka je, u međuvremenu, favorizovala ideju o transatlantskom potrošačkom kartelu, kao što su predložili predsednik SAD Ričard Nikson i njegov državni sekretar Henri Kisindžer. I iako je govorio u svojstvu predsednika Saveta EEZ, tadašnji nemački ministar spoljnih poslova Valter Šel je javno podržao predloge SAD, navevši francuskog minoistra spoljnih poslova Mišela Žobera da svoje evropske kolege označi kao "izdajnike".
Bez pridruživanja Francuske Međunarodnoj energetskoj agenciji koju sponzorišu SAD — koja je formalno osnovana u novembru 1974. — Evropa je imala podeljenu energetsku i spoljnu politiku.
A u klimi nepoverenja, planirani projekti 1970-ih kao što su prelazak na evropsku monetarnu uniju i stvaranje regionalnog fonda za podršku siromašnijim delovima Evrope — pokazali su se nerealnim.
