Premijer Saksonije: Nemačka treba da koristi ruski gas

Nemačka bi trebalo da koristi ruski gas kada se završi rat u Ukrajini i da produži rad nuklearnih elektrana, rekao je premijer Saksonije Mihael Krečmer tokom posete ministra ekonomije Roberta Habeka, prenosi portal "Euraktiv".

Na zajedničkoj konferenciji za novinare, konzervativac Krečmer pozvao je da nuklearne elektrane nastave da rade i nakon proleća 2023. godine, što je krajnji datum koji je predvidela savezna vlada.

Političar Hrišćansko-demokratske unije (CDU) dodao je da Nemačka treba da "gleda u Rusiju kada se ovaj rat završi" kako bi obezbedila snabdevanje energijom i pozvao da se rat okonča "diplomatskim sredstvima".

Zahtevati da se funkcioniše bez ruskog gasa bilo bi "istorijsko neznanje i geopolitički pogrešno", dodao je Krečmer, na šta je Habek odgovorio da je "Putinova Rusija ta koja je zaustavila isporuke gasa".

Habek je istakao i važnost bliske saradnje između federalne i pokrajinskih vlada u suočavanju sa energetskom krizom.

Pronalaženje zajedničkog jezika između federalnog ministra iz redova Zelenih, poznatog po svom jasnom stavu prema Rusiji i zagovornika obnovljive energije, i konzervativnog pokrajinskog lidera, koji je više puta dospevao na naslovne strane zbog prosuskih izjava, nije jednostavno naročito od početka sukoba u Ukrajini. 

Kome smeta Severni tok 2

Tokom energetske krize koja je usledila, Nemačka je često bila na meti kritika drugih država članica, naročito zbog njene strateške opredeljenosti da se u velikoj meri oslanja na rusku energiju za ekonomski i industrijski rast.

Ruski gas činio je 55 odsto nemačkog uvoza gasa u 2021, zatim je smanjen na 26 odsto do juna 2022, a nemačka vlada je odlučila da se do sredine 2024. u potpunosti oslobodi uvoza iz Rusije.

Nemačka trenutno ne dobija nikakav gas iz Rusije, objasnio je Habek.

Još pre specijalne vojne operacije u Ukrajini, projekat gasovoda Severni tok 2, koji bi udvostručio dotok ruskog gasa direktno u Nemačku, izazvao je tenzije u Evropi i nezadovoljstvo u Vašingtonu.

Gasovod, koji se smatrao geopolitičkom prekretnicom za nemačko snabdevanje energijom, bio je tehnički spreman u septembru 2021, a nedostajala je samo upotrebna dozvola nemačkih i evropskih vlasti.

Međutim, to se nikada nije dogodilo.

I Obamina i Trampova administracija odbacile su ovaj gasovod, ali su se stvari promenile u julu 2021, kada je američki predsednik Džozef Bajden odlučio da se uzdrži od sankcionisanja učesnika u ovom projektu.

"Šteta po američki nacionalni interes biće velika", prokomentarisao je uticajni časopis "Forin polisi".

"Svi smo pogrešili"

Nekoliko nemačkih političara se od tada oglasilo u vezi sa Severnim tokom 2 i komentarisalo energetsku zavisnost Nemačke od Rusije.

"Pogrešio sam (…) Svi smo pogrešili", rekao je bivši ministar finansija iz redova CDU Volfgang Šojble.

Frank-Valter Štajnmajer, nemački predsednik i otvoreni pristalica Severnog toka 2, takođe je zažalio zbog svojih stavova, priznajući da je "verovanje u Severni tok 2 očigledno bila greška".

Bivša nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je u velikoj meri odgovorna za davanje zelenog svetla za ovaj gasovod, nastavlja da brani svoju politiku prema Rusiji. 

Evropi je potrebna bezbednosna arhitektura koja "uključuje Rusiju", izjavila je Merkelova krajem septembra.

Zamena ruskog gasa izazvala je glavobolje u Briselu s obzirom na to da nema brzih i efikasnih rešenja, što je rezultiralo okretanjem ka SAD i tečnom prirodnom gasu (LNG).

Do sada su SAD isporučile nešto manje od 40 milijardi kubnih metara gasa u Evropu, što je skoro polovina od 80 milijardi kubnih metara koliko se očekivalo da dođe iz Rusije tokom godine.

Američki LNG izvoznici kažu da su spremni za izgradnju dodatne infrastrukture kako bi izašli u susret potrebama Evrope, ali da novi kapaciteti svakako neće ući u upotrebu pre "kraja ove decenije".