Svet
RT Balkan istražuje kakve su zapadne garancije Kijevu: Nema članstva, ali biće još oružja
Članstvo Ukrajine u NATO je na dugom štapu, bezbednosne garancije su vrsta utehe i verovatno će doneti produbljivanje sukoba, a možda i njegovo širenje na druge evropske zemlje, smatraju sagovornici RT Balkan
Pretnja po mir, mogućnost da se sukob proširi, a Evropa dodatno podeli unutar sebe same, tako bezbednosne garancije koje Ukrajini nude zemlje G7 na marginama samita NATO u Vilnjusu vide sagovornici RT Balkan.
Kako je saopšteno iz Bele kuće i Velike Britanije, garancije podrazumevaju dodatnu višegodišnju ekonomsku i vojnu podršku Kijevu. Osim što su ruski zvaničnici prokomentarisali da će to samo produbiti sukob i dovesti do novih razaranja i smrti, ni Ukrajinci, očito, nisu zadovoljni ovom ponudom.
Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski izjavio je da bezbednosne garancije ne bi trebalo da zamene članstvo Ukrajine u NATO, a ministar odbrane Aleksej Reznjikov da Kijev neće verovati tim garancijama sve dok ne sazna koju cenu treba da plati za njih.
"Ovo je samo odeski humor", nadovezala se na njegovu opasku portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
"Cena je poznata – teritorija Ukrajine očišćena od Ukrajinaca zapadnim oružjem", dodala je ona.
Dekan Fakulteta za bezbednost Univerziteta u Banjaluci Predrag Ćeranić kaže da u vilnjuskim bezbednosnim garancijama ne vidi ništa novo, osim onoga što smo do sada mogli videti od zemalja koje ih nude: da se Ukrajini daje politička, finansijska, podrška u oružju i u informacijama.
"Ukrajina ni nakon drugog dana samita NATO u Vilnjusu nije dobila pozivnicu da postane članica Alijanse, niti je dat neki vremenski okvir kada bi to moglo biti. Samo je izražen stav da je Ukrajini mesto u NATO-u, ali nema tu ničeg konkretnog. Bezbednosne garancije posmatram u tom kontekstu: da se Ukrajini ipak nešto da kao određena uteha", kaže Ćeranić za naš portal.
Smisao današnjih garancija Ukrajini je da će sigurno kada se okonča sukob, Ukrajina postati članica NATO-a i da će ubuduće biti aktiviran član 5 ukoliko bi neko napao ovu zemlju, kaže general-major u penziji Božidar Forca.
"To je svakako na dugom štapu. Niko ne zna kako će se rat završiti ni kada će se završiti. To je sada pritisak na Rusiju. Švedska će da postane članica alijanse i Rusija je pod ogromnim pritiskom Zapada", naglašava Forca u izjavi za RT Balkan.
On napominje da je Evropa već podeljena: Ukrajina želi da uđe u NATO, a Evropa i dalje ne odustaje od svoje zajedničke odbrane. Bezbednosne garancije samo će produbiti podelu.
"Amerika ne treba Evropsku uniju, Amerika treba NATO. Zato jača Bukureštanska grupa tzv. B9, koja obuhvata države od baltičkih zemalja do Bugarske sa centrom u Poljskoj. Sad se tu priključuju Finska i Švedska, pa ono što je nekada činilo tampon zonu između Rusije i NATO-a, što je Staljin tražio od Zapada, sada okrenuto protiv Rusije i tu je glavni teg Poljska", objašnjava Forca.
Sve to je američki kontra-teg nemačko-francuskoj inicijativi o zajedničkoj evropskoj odbrani koja se ne bi oslanjala ni na Ameriku, ni na Rusiju, ni na NATO čiji član Ukrajina tako željno hoće da postane.
Budući da se pod njima podrazumevaju veće količine novca, oružja, širi obim razmene obaveštajnih informacija, bezbednosne garancije Kijevu očito su opasnost za mir, naglašava Ćeranić.
"To svakako ne doprinosi smirivanju situacije u Ukrajini. Pre je to mogućnost da se sukob proširi i na pojedine NATO članice koje donesu odluku, odnosno kojima bude naređeno od strane onoga ko vlada Alijansom, da pošalju svoju vojsku u Ukrajinu. Tu prvenstveno mislim na Poljsku", napominje Ćeranić.
Tu mogućnost ne isključuje ni general-major Božidar Forca.
"Američki prvi cilj da se Rusija iznurava očigledno je propao kada je ekonomski plan u pitanju, bar na kraće staze. Međutim, Amerika će nastaviti da je iscrpljuje vojno. U tom smislu čak nije nemoguće da neke zemlje NATO, to je ta B9 grupa pod vođstvom Poljske, uđu ili u zapadnu Ukrajinu ili još gora varijanta da napadnu Belorusiju", kaže naš sagovornik.
On dodaje da bi se time proširio sukob koji bi Rusija morala da prihvati na svoja pleća jer Belorusija to ne bi mogla sama da iznese.
"Ovo je i ugrožavanje Rusije. Ukrajina nema čemu mnogo da se nada, ona je već dovoljnu katastrofu preživela i samo veću katastrofu može da preživi sa ovim dodatnim zalaganjem Zapada da je još gura da izdrži, a koliko može da izdrži, ogromno je pitanje", kaže Forca.
Garancije se očekivano uklapaju u antiruski narativ, a što se tiče Ukrajine, i u SAD i u NATO-u su svesni da ona faktički gubi bitku, dodaje Ćeranić.
"Ukrajini u sukobu s Rusijom u suštini nema pomoći, ali će taj antiruski stav verovatno ostati i dalje i nakon što svima bude jasno da je Ukrajina poražena u ovom sukobu s Rusijom", smatra naš sagovornik.
Ćeranić ističe i da je pravi presedan da organizacija koja okuplja razvijene ekonomije sveta, kao što je G7, pruža bezbednosne garancije koje podrazumevaju direktnu vojnu podršku i naoružavanje.
"NATO izbegava da se direktno uključi u konflikt u Ukrajini jer bi to značilo u suštini da je Amerika u ratu s Rusijom, zato se lopta dodaje organizaciji G7. To je samo prepakivanje podrške jer članice G7 su i do sad davale pomoć Ukrajini, dobar deo njih su i u NATO-u, a konačno svima im direktive stižu iz istog centra moći: Vašingtona", objašnjava Ćeranić.
G7 se pojavljuje kao finansijer, a NATO nastavlja da podržava Ukrajinu što se tiče ekonomske pomoći, naoružanja, opreme, finansiranja, dodaje Forca.
"To će sad malo da relaksira evropske zemlje, verovatno će Japan i Kanada malo više učestvovati u podršci, odnosno više nego do sada", kaže Forca.
