Evropa ne uspeva da ukrajinske izbeglice pretvori u radnu snagu

Evropske zemlje nisu dovoljno iskoristile mogućnost da uključe milione ukrajinskih izbeglica u radnu snagu koja im je potrebna, iako među njima ima mnogo visokoobrazovanih, kao i onih koji poseduju znanja i veštine koje su itekako potrebni.

Priliv izbeglica iz Ukrajine trebalo je da bude blagodat za zemlje Evropske unije koje imaju stalni nedostatak radne snage, ali su prepreke poput nedostatka vrtića za decu ili nepriznavanja kvalifikacija stečenih van EU dovele do toga da su mnoga radna mesta i dalje nepopunjena, preneo je Rojters.

S druge strane, mnogi Ukrajinci, naročito žene, nezadovoljni su, a znatan broj njih radi ispod svojih kvalifikacija i bez izgleda za dugoročnije zaposlenje.

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) procenjuje da bi uspešno uključivanje poslednje grupe ukrajinskih izbeglica u evropsku radnu snagu pomoglo da se prevaziđe nedostatak radnika koji je veliki uzročnik uporno visoke inflacije. Ali 17 meseci od početka sukoba u Ukrajini, mnogi su i dalje zaposleni na kraće ugovore ili polovinu radnog vremena, kaže analitičarka politika migracija OECD-a Av Loren.

"Ne mislim da je prilika još uvek propuštena. Ono što bi zemlje sada trebalo da urade je drugi nivo uključivanja radne snage", rekla je Loren i objasnila da to podrazumeva obuke, usavršavanja i priznavanje kvalifikacija.

U Nemačkoj, najvećoj ekonomiji Evrope, u kojoj prema podacima Ujedinjenih nacija ima najviše izbeglica iz Ukrajine, broj slobodnih radnih mesta porastao je na najviši nivo od kraja Drugog svetskog rata. Uprkos tome, manje od jednog od pet izbeglica našlo je zaposlenje, a Berlin je akcenat stavio na učenje jezika koje bi trebalo da pomogne izbeglicama da nađu sigurniji posao koji bolje odgovara njihovim kvalifikacijama.

Istraživači iz tink-tenka "Majnor" kažu da je veliki priliv izbeglica dobra prilika za Nemačku, ali stvarnost je drugačija budući da oni bez znanja nemačkog jezika ne mogu da nađu poslove slične onima kakve su obavljali kod kuće.

A traženje boljeg posla nije uvek lako. Ako neko već radi 40 sati nedeljno i nema vremena za kurs jezika, zaglavljen je i ima malo mogućnosti da nešto promeni.

Plan privremene podrške Evropske unije za ukrajinske izbeglice ističe u martu sledeće godine, i što se više približava taj datum, potrebna je jasna strategija.

"Prekasno je da o tome razmišljamo sledećeg proleća", upozorava Loren.

Takođe, to stavlja i poslodavce u težak položaj jer ne znaju da li će ukrajinske izbeglice moći da ostanu.