Svet
Mađarska opet protiv EU: Problemi oko novog plana vojne podrške Ukrajini
Evropska unija je od početka Specijalne vojne operacije izdvojila oko četiri milijarde evra za vojni fond, ali zvaničnici žele da uspostave stabilniji izvor novca, kako bi izbegli stalne i teške razgovore o dodatnom finansiranju Kijeva
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj predložio je članicama EU da povećaju vojnu pomoć Ukrajini za 20 milijardi evra u naredne četiri godine.
Novi plan trebalo bi da "omogući glatki nastavak slanja vojne pomoći Ukrajini", sa pet milijardi evra godišnje u periodu od 2024. do 2027. godine.
Plan se na dnevnom redu evropskih zvaničnika prvi put našao prošle nedelje, kada su se ministri spoljnih poslova država članica EU sastali u Briselu.
Međutim, kako piše "Politiko", Mađarska bi mogla da se usprotivi i poremeti još jedan plan Evropske unije. I sam premijer Mađarske Viktor Orban više puta je izneo kritike na poteze evropske zajednice, posebno kada je reč o finansiranju Ukrajine.
Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto izjavio je ranije da ta država neće dozvoliti Evropskoj uniji da koristi sredstva iz Evropskog fonda za mir za finansiranje isporuke oružja Ukrajini sve dok OTP banka ne bude isključena sa ukrajinske liste "međunarodnih sponzora rata".
"Mađarska neće podržati zahtev Evropske unije za dodatnih 500 miliona evra iz takozvanog Evropskog fonda za mir dok Ukrajina ne skine sa ove liste rukovodioce banke i samu banku", rekao je ministar spoljnih poslova, preneo je TV kanal M1.
Sijarto je izrazio uverenje da su ukrajinske vlasti svesne da su tužbe protiv OTP neosnovane, ali iz nekog razloga odbijaju da uklone mađarsku banku sa crne liste.
"Dok to ne urade, mi ćemo ostati pri svom stavu, nikakve isporuke oružja neće biti finansirane iz Evropskog mirovnog fonda", poručio je ministar.
Evropska unija je od početka Specijalne vojne operacije izdvojila oko četiri milijarde evra za vojni fond, ali zvaničnici žele da uspostave stabilniji izvor novca, kako bi izbegli stalne i teške razgovore o dodatnom finansiranju Kijeva.
EU velikim povećanjem finansijske pomoći Ukrajini, takođe, želi da Kijevu da trajnije bezbednosne garancije, što je tema koja je dominirala na nedavnom samitu NATO-a u Litvaniji.
Borelj je na sastanku u Briselu predložio stvaranje posebne sednice u okviru Evropskog mirovnog fonda kako bi se Ukrajini obezbedililo do pet milijardi evra godišnje u naredne četiri godine.
On je kazao da je ta cifra "procena potreba i troškova dugoročne bezbednosne posvećenosti Ukrajini".
Izvor za "Politiko" navodi da je Borelj pojasnio da će se države članice EU dogovarati o dopunama fonda od slučaja do slučaja, u zavisnosti od događaja na terenu i potreba Ukrajine.
EU namerava da sklopi konačan dogovor do oktobra, kada će se lideri ponovo okupiti u Briselu. Pojedine diplomate smatraju da bi stav Mađarske do tada mogao da se promeni.
Ministri spoljnih poslova i odbrane o planu će razgovarati na sastanku krajem sledećeg meseca, ali će diskusiju o planu morati da obave i ministri finansija. Zvaničnik EU kaže da se detaljniji plan očekuje do kraja avgusta.
