Demokrate učinile sve da spreče govor Kenedija: U Kongresu ipak održano javno saslušanje o cenzuri

Predsednički kandidat demokrata Robert Kenedi Mlađi svedočio je pred Kongresom na saslušanju o cenzuri na društvenim mrežama koju velike kompanije sprovode u dogovoru sa vladinim agencijama, a posebno po pitanju vakcina i pandemije kovida 19.

Demokrate su učinile sve da ne dođe do svedočenja Kenedija. Dokument koji su potpisala 102 predstavnika demokrata iz Kongresa poslat je ovoj instituciji kojom rukovode republikanci, uz zahtev da se povuče poziv Kenediju da svedoči.

Međutim, republikanci su taj zahtev odbili. "Saslušanje koje imamo odnosi se na cenzuru. Ne mislim da je dobar odgovor na to cenzurisanje", rekao je predsednik Predstavničkog doma Kevin Makarti.

I sam Kenedi se osvrnuo na to pismo demokrata rečima: "Ove 102 osobe koje su potpisale ovo pismo same po sebi su dokaz problema zbog kojeg je ovo saslušanje sazvano. Ovo je pokušaj cenzure na saslušanju o cenzuri".

Novi napad na Roberta Kenedija Mlađeg: Bela kuća ga okrivila za "antisemitske teorije zavere"

Kenedi je rekao da je cenzurisan kroz klevete, pogrešne interpretacije onoga što je rekao i kroz laži.

"Dok sam pod zakletvom, kažem da nikada u životu nisam izgovorio ništa što je bilo rasistički ili antisemitski", rekao je Kenedi.

Iako nisu uspeli da spreče da se Kenedi pojavi na saslušanju, demokrate su pokušale da ga zatvore za javnost. Debi Vaserman Šulc se pozvala na pravilo koje zabranjuje svedočenja koja mogu da "oklevetaju, degradiraju ili inkriminišu bilo koju osobu". Zbog toga je održano kontrolno glasanje, pa je sa 10 prema 8 glasova odlučeno da se Kenedijevo javno svedočenje nastavi.

Republikanci su odobrili predlog da se studija klinike iz Klivlenda uvesti u zapisnik, a na koju se pozvao Kenedi. Studija je potvrdila Kenedijeve tvrdnje o virusu kovid 19, a to je da je on genetski podložan za afričku i afroameričku populaciju. Upravo ove tvrdnje bile su osnova za etiketiranje Kenedija kao rasiste.

Na napade demokrata, Kenedi je odgovorio da su u pitanju klevete i zlonamernosti koje koriste da ga cenzurišu, kako bi sprečili ljude da čuju istinite stvari koje govori.

Kenedi je rekao da je na društvenim mrežama uveden termin "malinformacija" ne kao oznaka za dezinformacije, već za one informacije koje su istinite, ali su nezgodne za vladu, jer ne žele da ih ljudi čuju.

Kenedi je rekao da su to "informacije za koje su Fejsbuk, Tviter i drugi sajtovi društvenih medija shvatili da su istinite, ali da su Bela kuća i druge savezne agencije ionako želele da budu cenzurisane iz političkih razloga, jer to dovodi u pitanje zvanične ortodoksije".

Dodao je da je vladi postalo teže da ga cenzuriše jer je najavio kandidaturu za predsedničku kampanju, ali je sada postao meta drugog oblika cenzure - ciljane propagande, gde ga označavaju pogrdnim nazivima kao antivakser.

"Nije nam dozvoljeno da razgovaramo sa narodom o tome da vakcine treba da se testiraju pod istim rigoroznim pravilima kao i drugi lekovi", rekao je Kenedi.

On se pozvao i na tekst "Volstrit džornala" u kojem se navodi da je cenzura važnih zdravstvenih informacija "koštala Amerikance života".

Osim Kenedija, svedočili su i Džon Sauer, specijalni pomoćnik državnog tužioca Luizijane, koji je bio advokat u slučaju "Misuri protiv Bajdena", novinarka "Brajtbarta" Ema-Džo Moris koja je prvi put otkrila slučaj laptopa Hantera Bajdena.

Cenzura vlade i kršenja Prvog amandmana bili su u glavni predmet na današnjem saslušanju.

"Moramo da imamo mogućnost da razgovaramo", rekao je Kenedi na saslušanju. "Prvi amandman nije napisan za lake govore, on je napisan za govore koje niko ne voli", rekao je Kenedi.

Sauer se pozvao na odluku sudije Terija Daudija od 4. jula Okružnog suda SAD za zapadni okrug Luizijane kojom je Beloj kući i vladinim agencijama zabranjeno da cenzurišu objave na društvenim mrežama.

"Milioni postova na društvenim mrežama i govora bili su cenzurisani širom Amerike. To pogađa gotovo svakog Amerikanca koji čita, sluša, angažuje se ili objavljuje bilo šta na društvenim mrežama o spornim političkim i društvenim pitanjima u koja su savezni cenzori zabili prste. Napori federalnih zvaničnika u pogledu cenzure su u punom jeku i pomeraju nove granice", upozorio je Sauer.

Saslušanje se sprovodi u trenutku kada Vašington pokušava da nađe meru između slobode govora i borbe protiv dezinformacija.