Svet

Potpukovnik SAD: Budimo realni Ukrajina ne može da pobedi i biće joj potrebne decenije da se oporavi

Fizička šteta naneta ukrajinskoj zemlji, njenoj industriji, njenoj poljoprivredi i njenom narodu je ozbiljna – i biće potrebne decenije da se zemlja potpuno oporavi
Potpukovnik SAD: Budimo realni Ukrajina ne može da pobedi i biće joj potrebne decenije da se oporavi© Tanjug/AP Photo/Libkos

Iza vesti o ukrajinskoj ofanzivi koje se svakodnevno objavljuju na Zapadu krije se ozbiljniji problem za Kijev o kome se uopšte ne govori - fizička šteta naneta Ukrajini, njenoj industriji, poljoprivredi i narodu, koja je ogromna i od koje se neće oporaviti decenijama.

Američki potpukovnik Danijel L. Dejvis koji je četiri puta bio poslat u ratne zone, za portal 1945 izdvojio je tri najveća "troška" sukoba u Ukrajini - štetu ukrajinskom poljoprivrednom sektoru, migraciju miliona ljudi u inostranstvo, i traumu nanetu mladim muškarcima kao rezultat ratnih dejstava.

"Što duže traje rat, to je problem gori i posledice po Kijev dugoročnije", upozorava on.

Ukrajini ne nedostaju navijači iz SAD i Evrope koji je podstiču da se bori, bez obzira na cenu, "koliko god je potrebno". Ove dobronamerne pristalice obično tvrde da sami Ukrajinci žele da se bore, pa im omogućavanje da to nastave da rade izgleda opravdano, ako ne i plemenito, navodi Dejvis.

Ne postoji put do vojne pobede za Ukrajinu, i stoga pružanje otvorene podrške neće rezultirati pobedom Ukrajine, već će samo produžiti sukob, a dugoročna cena za ukrajinski narod je ogromna.

Poljoprivredni troškovi

Pre 2014. Ukrajina je bila treći najveći izvoznik kukuruza na svetu i proizvodila je 57 odsto suncokretovog ulja. Međunarodni institut za istraživanje politike hrane procenio je da je od prošlog septembra "ukupna šteta na ukrajinskoj (poljoprivrednoj) infrastrukturi procenjena na 127 milijardi dolara, što je 64 odsto BDP-a zemlje 2021." Rizik za budućnost je daleko gori.

Uz dramatično smanjenu setvu i mine koje su posejale i ukrajinske i ruske snage, zemljište je kontaminirano ostacima projektila, bombi, metaka... Biće potrebne decenije da se deminiraju hektari poljoprivrednog zemljišta, navodi Dejvis i podseća na Vijetnam gde je od kraja rata 1975. godine preko 100.000 ljudi poginulo ili je ranjeno u eksplozijama starih mina koje se i dan danas uklanjaju.

Migracija

Međunarodna organizacija za migraciju procenjuje da je od početka sukoba 7,1 milion Ukrajinaca interno raseljeno. Evropski istraživački centri upozoravaju da bi odlazak stanovništva mogao da se nastavi i posle sukoba.

Ako se trenutni demografski trendovi nastave, predviđa se da će stanovništvo Ukrajine opasti za (dodatnih) 16 odsto u naredne dve decenije. Kada se dodaju i ratne žrtve, mračno upozoravaju analitičari, "procenjuje se da će se stanovništvo zemlje smanjiti za 33 procenta".

Ovo bi moglo imati ozbiljne implikacije na ekonomski oporavak Ukrajine, čak i po završetku sukoba.

Ukrajinska ekonomija je 2022. godine uništena zbog sukoba, smanjivši se za neverovatnih 35 procenata; još više zabrinjava podatak da je 60 posto stanovništva živelo u siromaštvu. BDP Ukrajine se trenutno stabilizovao zahvaljujući ogromnim infuzijama gotovine zapadnih pristalica i zajmovima od Međunarodnog monetarnog fonda, ali će ovaj teret duga biti teško servisirati – i samo će se povećavati dok traje sukob.

Bez dovoljne količine kvalifikovanih radnika, biće veoma teško čak i povratiti ekonomski učinak Kijeva iz 2021, a još manje izdići se iznad njega, upozorava potpukovnik.

Emotivna trauma

Studija Univerziteta Braun iz 2021. godine navodi da dugoročni trošak Sjedinjenih Država za brigu o veteranima posle 11. septembra (onima koji su se borili u Iraku, Avganistanu i drugim srodnim sukobima) iznosi čak 2,5 biliona dolara.

Zloslutno za Ukrajinu, izveštaj otkriva da će značajan deo tog troška i dalje biti potreban "decenijama nakon sukoba, jer se potrebe veterana povećavaju sa godinama", pošto više od 40 odsto američkih veterana "već prima doživotnu invalidninu".

Uzmite u obzir da su od 2001. godine trupe Sjedinjenih Država pretrpele ukupno oko 60.000 ubijenih i ranjenih, a trošak je veći od 2,5 biliona dolara. Od aprila, ukrajinske borbene žrtve su procenjene na 131.000; neke procene sugerišu da su daleko veće, navodi Dejvis.

Gore od fizičkih rana su povrede koje se ne vide - posttraumatski stresni poremećaj i traumatske povrede mozga. Kod američkih vojnika ova stanja se broje u stotinama hiljada. Kod Ukrajinaca, govoriće se o milionima, i biće u gorem stanju nego njihove američke "kolege", a to znači i milijarde dolara tokom decenija da bi se obezbedila adekvatna briga za ukrajinske vojnike.

Posledice

Bez obzira na ishod, Ukrajina će se naći u nezgodnoj situaciji ekonomski, vojno i humanitarno. Čak i ako međunarodna zajednica nastavi da finansira Ukrajinu milijardama dolara narednih decenija, Kijev teško da će moći da izgradi dovoljno bolnica ili obuči medicinsko osoblje koje bi servisiralo potrebe veterana, o civilima da se i ne govori.

Ako stotine hiljada teško ranjenih vojnika ne dobije neophodnu negu i lečenje, zemlja će se naći suočena sa dugoročnim problemom ljutih bivših vojnika, što bi moglo da ima nesagledive posledice, upozorava američki pukovnik u tekstu za 1945.

Da bi održala privredu, Ukrajini će biti potrebni obučeni i kvalifikovani radnici širom spektra, i u dovoljnom broju Kijevu će biti potrebne decenije da potpuno razminira svoju teritoriju – i biće izazov zadržati dovoljan broj poljoprivrednika svesnih da svaki put kada izađu u polje rizikuju da ostanu bez udova ili života.

Ako svetska privreda pretrpi još jedan ekonomski zastoj ili recesiju – praktično neizbežnu, u nekom trenutku – spremnost različitih vlada da nastave da plaćaju Ukrajini mogla bi da oslabi, lišavajući Kijev očajnički potrebnih sredstava da svoju krhku ekonomiju zadrži iznad vode.

Šta dalje?

Slanje municije Ukrajinu "koliko god je potrebno" izazvaće više štete nego koristi. Sa svakim danom sukoba, životi Ukrajinaca će decenijama biti gori. Slanje municije, projektila, tenkova nije dovoljno da omogući Kijevu pobedu ili prekid sukoba, ali će povećati razaranja.

"Vreme je da iskreno pokažemo našu zabrinutost za živote Ukrajinaca tako što ćemo započeti dug i težak proces traženja diplomatskog rešenja. Nedostatak skoro ikakvog uspeha posle skoro dva meseca ukrajinske ofanzive – za koju neki evropski državnici tvrde da je poslednja šansa Ukrajine – otkriva da postoji malo ili nimalo racionalnih izgleda da Kijev ostvari svoje maksimalističke ciljeve vojnim sredstvima. Što duže budemo ignorisali ovu realnost, ukrajinski narod će dublje patiti", navodi Dejvis.

Samo priznavanjem ove neprijatne realnosti Ukrajina i Zapad mogu da započnu proces izgradnje diplomatske mašinerije neophodne za okončanje borbi. Diplomatski put je najbolja šansa koju Ukrajina ima da započne dug, bolan, skup proces vraćanja svoje zemlje na kvalitetan život.

image