"Vašington post": Moralna dilema o kasetnim bombama, Ukrajina kao Srbija '99.

Protekle nedelje Ukrajina je ispalila kasetnu municiju koju je dobila od Amerike gađajući ruske položaje. Ova vrsta naoružanja zabranjena je u 123 zemlje, uključujući veliki deo članica NATO, ali Sjedinjene Američke Države, Rusija i Ukrajina nisu potpisnice konvencije Ujedinjenih nacija iz 2008. godine koja zabranjuje njihovu upotrebu, proizvodnju, skladištenje i isporuku.

Do upotrebe kasetne municije dolazi u veoma osetljivom trenutku sukoba. Ukrajinska ofanziva ide sporije nego što bi neki zapadni zvaničnici želeli, a Rusija se povukla iz Sporazuma o žitu, jedine uspešne veće diplomatske inicijative u dosadašnjem toku konflikta, piše "Vašington post".

Prema ranijim izveštajima ovog lista, ukrajinske jedinice pokušavaju da probiju ruske redove i položaje na istoku i jugu koji su minirani, a ukrajinski zvaničnik izjavio je da kasetnu municiju koriste upravo da bi probili ruske linije.

Kasetna municija eksplodira u vazduhu pre nego što rasprši desetine do stotine manjih eksplozivnih punjenja na širokom prostoru, ponekad veličine fudbalskog terena. Naoružanje koje je poslato Ukrajini su artiljerijske granate koje mogu da budu ispaljene sa haubica koje su zapadne države isporučile ovoj zemlji prošle godine.   

Bajdenova administracija mesecima je većala da li da isporuči kasetnu municiju, pre nego što je donela odluku početkom meseca.

Predsednik Džozef Bajden morao je da se pozove na posebna ovlašćenja koja se tiču nacionalne sigurnosti kako bi zaobišao američki zakon koji zabranjuje isporuku kasetnih bombi koje imaju udeo neeksplodiranih sredstava koja mogu ostati u zemlji veći od jedan odsto. Kod municije koja je isporučena taj procenat je 2,35 odsto, mada neki stručnjaci smatraju da je on mnogo veći.

Američki zvaničnici uveravaju javnost da će pomoći Ukrajini u deminiranju teritorija koje su gađane ovom vrstom municije, ali ipak odluka je izazvala kritike evropskih vlada i američkih saveznika, organizacija za zaštitu ljudskih prava, američkih demokrata. U junu je 38 organizacija, među kojima su Hjuman rajts voč, američka kancelarija Unicefa, agencije UN za decu, poslalo pismo Bajdenu u kojem se traži da se ova municija ne šalje Ukrajini, ali je to ipak učinjeno.

SAD imaju dugu i sramotnu istoriju upotrebe ove vrste naoružanja koja uključuje vazdušne kampanje u Iraku i Srbiji, a koristila se i u Vijetnamskom ratu.

U Laosu, neeksplodirane bombe koje je Amerika bacila pre više od pola veka ubijaju civile i dan-danas.

Ukrajina je postala najminiranija zemlja na svetu sa približno 180.000 kvadratnih kilometara, prostranstvo veće od Floride, za koju se smatra da je kontaminirano. Nove isporuke kasetne municije samo će produbiti probleme.

Analitičar iz Odese Mihail Bočjurkiv kaže da će kasetna municija doneti samo privremenu prednost na frontu Ukrajini.

"Kada se rat završi, smrtonosno nasleđe ovog kontroverznog oružja ostaće usađeno u ukrajinsko tlo u godinama koje dolaze", naveo je on.

Kritičari takođe navode da isporuka ovog naoružanja potkopava Bajdenovu navodnu posvećenost međunarodnom poretku zasnovanom na zakonima, jer države zasnovane na pravu povlače crvenu liniju kod upotrebe oružja za masovno uništenje ili onog koje predstavlja ogroman rizik za civile.

Pa ipak, ukrajinska vlada je ta koja je tražila ovu municiju. I Rusija i Ukrajina koriste ogromne količine municije, a kasetne bombe pomoći će Kijevu da se za sada održi na frontu.

"Naša i ukrajinska moralna načela u ovom ratu polaze od činjenice da podržavamo zemlju koja je pod brutalnim, svirepim napadom svog suseda sa raketama i bombama koje zasipaju gradove, ubijajući civile, uništavajući škole, crkve, bolnice", rekao je novinarima savetnik za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džejk Saliven.

Kako je naveo, pomisao da je "obezbeđivanje Ukrajini oružja kako bi mogla da odbrani svoju zemlju i zaštiti civile upitno s moralne strane – ja to smatram upitnim".