Osuda na propast ili spas nemačke industrije? Reakcije na Šolcov put u Kinu
Najava predstojeće posete nemačkog kancelara Olafa Šolca predsedniku Kine Si Đinpingu izazvala je različite reakcije u Nemačkoj ali i diljem sveta, budeći nade za stabilizaciju odnosa ove dve zemlje, ali i strahove od dalekosežnih posledica na nemačku industriju i spoljnu politiku među prozapadnim strujama, prenose mediji.
Šolc će kineskog predsednika posetiti u petak uz pratnju predstavnika lidera nemačke industrije, uključujući BMV, "Folksvagen", "Adidas", "Dojče bank", "Simens"...
Ovo će biti prva Šolcova poseta Kini od njegovog stupanja na funkciju kancelara 2021. godine, ali i prva poseta lidera neke od članica G7 od početka pandemije kovid-19.
Šolcova poseta takođe predstavlja zaokret u odnosu na stav njegove vladajuće koalicije, iskazan u koalicionom sporazumu potpisanom krajem prošle godine. Tu su odnosi Kine i Nemačke opisani kao "sistemsko rivalstvo", a navodi se i da Nemačka mora rešiti "geopolitička i bezbednosna pitanja zajedno sa SAD i ključnim partnerima sa Indo-Pacifika Japanom, Australijom i Indijom," ukazuje "Gardijan".
Na Zapadu ništa novo
Određeni delovi nemačke i zapadne javnosti već su iskazali svoju skeptičnost povodom daljeg vezivanja za Kinu.
Predstavnik nemačke obaveštajne službe Tomas Haldenvang nedavno je metaforom uporedio moguće posledice osnaživanja veza sa Kinom sa nemačkom zavisnošću od ruskog gasa i posledicama koje zbog nje plaća nakon što se odlučila na uvođenje serije uzastopnih sankcija Rusiji nakon početka ruske vojne operacije u Ukrajini.
"Ako je Rusija oluja, onda je Kina klimatska promena", izjavio je nemački obaveštajac.
Ekspert za nemačko-kineske odnose iz američkog instituta "Rodijum grup" Noa Barkin naveo je da je odluka bivše kancelarke Nemačke Angele Merkel da održava odnose sa Kinom bila razumljiva, ali Šolcova namera da nastavi s takvom politikom - nije.
"Odluka da otputuje u Peking sa delegacijom industrijskih lidera je problematična. Teško je doneti stroge izjave o Rusiji, Tajvanu, i ljudskim pravima dok vaši direktori sede u susednoj sobi i hoće da pregovaraju o investicijama," tvrdio je američki ekspert.
Šolcova vlada je prošle nedelje potpisala sporazum kojim se kineskoj kompaniji "Kosko" omogućava kupovina deonica za 24,9 odsto vlasništva tri terminala u nemačkoj najvećoj luci u Hamburgu, što je izazvalo oštre kritike kancelarovih koalicionih partnera, liberala i Zelenih.
Ekspert za Kinu iz Nemačkog saveta za spoljne odnose Tim Rulig smatra da je Šolcovo otvaranje prema Kini razumljivo imajući u vidu ceh koji ova zemlja trenutno plaća nakon uvođenja sankcija Rusiji:
"Može se reći da je geopolitički raspad prouzrokovan ratom u Ukrajini već dovoljno egzistencijalno ugrozio nemačku ekonomiju, i da je novi fokus kancelara održavanje stabilnosti. U tom slučaju bi imalo smisla da se ostvare novi dogovori poput onog u Hamburgu," izjavio je on.
Međutim, Rulig smatra da bi građenje snažnijih veza sa Kinom moglo biti opasno na duže staze ukoliko situacija u Tajvanu eskalira i Nemačka se odluči da reaguje na isti način kao što je reagovala na rusku vojnu operaciju u Ukrajini.
Kina je u 2021. godini već šestu godinu za redom bila najveći trgovinski partner Nemačke. Nemačka industrija trenutno uveliko zavisi od magnezijuma, bizmuta, litijuma, mangana i nikla koji se uvozi iz Kine.
Ukoliko se Nemačka odluči da uvede Kini sankcije u budućnosti, to bi moglo da bude kobno za njene planove da proširi proizvodnju električnih automobila i pogone za eksploataciju obnovljivih izvora energije.
"Možete se rešiti zavisnosti od ruske energije za dve zime, ali otvaranje novih rudnika za eksploataciju sirovina koje sada uvozimo iz Kine bi trajalo celu deceniju," zaključuje Rulig.
Budući konflikt Vašingtona i Pekinga kao pravi razlog negodovanja
S druge strane, kineski analitičari smatraju ovakve zapadne kritike pukom "bukom" koja ne bi trebalo da ima uticaja na budućnost Nemačke ukoliko ona održi pragmatičan stav, ukazuje "Global tajms".
Istraživač sa Univerziteta za međunarodne studije u Šangaju Điang Feng ukazuje da volja lidera dveju vodećih sila u svetu da se sastanu i razgovaraju o bilateralnim odnosima, škakljivim temama i budućnosti svojih zemalja može uliti poverenje stanovnicima ovih zemalja, ali i celoj međunarodnoj zajednici.
Iako će glasni kritičari Šolcove posete, poput nemačke ministarke spoljnih poslova Analene Berbok koja je u utorak izjavila da se odnos Nemačke prema Kini "mora promeniti", i za koju neki analitičari smatraju da više vrednuje ideologiju od interesa svoje zemlje, nastaviti da zahtevaju "razdvajanje" od Kine, takav potez nije realističan, ocenjuje istraživač sa Instituta evropskih studija na Kineskoj akademiji društvenih nauka He Žigao.
Racionalna spoljna politika prema Kini dovela bi do oporavka nemačke ekonomije, zaključuje Žigao.
Sličnog mišljenja je i poslanik u Evropskom parlamentu i član partije "Alternativa za Nemačku" Maksimilijan Krah, koji ukazuje da antikineska politika nije u nemačkom interesu.
"Ovde se ne radi o demokratiji ili ljudskim pravima, ovde je reč o budućem konfliktu između Vašingtona i Pekinga – konflikta iz koga bih ja izostao. Hoćemo da stvaramo mutltilateralne odnose sa svim zemljama širkom sveta kako bismo delovali u skladu sa interesima nemačke države," zaključio je evropski poslanik.
