Ni inč prema istoku: Istorija laži Zapada da se NATO neće širiti ka Rusiji

Iako administracija Džozefa Bajdena i veliki deo zapadnih medija tvrde da ruska Specijalna vojna operacija u Ukrajini nema nikakve veze sa širenjem NATO-a, pukovnik američke vojske Daglas Mekgregor podseća da se Vladimir Putin protivio "pretnji NATO-a njegovim granicama najmanje 15 godina", jer smatra da je takvo proširenje pretnja Rusiji.

Mekgregorovo gledište deli čuveni profesor Džon Miršajmer sa Univerziteta u Čikagu, koji se smatra jednim od vodećih svetskih stručnjaka za "realističku" spoljnu politiku. On tvrdi da Rusija širenje NATO-a na Ukrajinu smatra "egzistencijalnom pretnjom" i taj stav javno zastupa od 2008.

Međutim, američki državni sekretar Entoni Blinken insistira da sukob "nikada nije bio u vezi sa proširenjem NATO-a" ili zbog "neke pretnje po bezbednost Rusije". Blinken takođe tvrdi da je lažna tvrdnja Rusije da joj je obećano da se NATO neće širiti na istok nakon raspada SSSR-a.

Deklasifikovana dokumenta pokazuju da Zapad laže, piše u komentaru američkog "Libertarijanskog instituta".

Pukovnik Mekgregor je, gostujući na podkastu Pi-Bi-Di, objasnio da Putin "najmanje 15 godina priča o svom protivljenju širenju NATO-a ka njegovim granicama. Jasno je stavio do znanja da to smatra pretnjom. Jedan od razloga zašto se okrenuo Krimu bio je taj što je video da to postaje pomorska baza NATO-a prvenstveno za američku mornaricu, očigledno u Crnom moru. Dakle, prvo je prešao na to, a onda je rekao, vidite, ovo mora da se zaustavi".

Dokumenti sa kojih je skinuta oznaka tajnosti u Arhivu nacionalne bezbednosti na Univerzitetu Džordž Vašington pokazuju da je bivši sovjetski lider Mihail Gorbačov, počev od 1990. godine, dobijao mnoga uveravanja od američkih i evropskih lidera da se NATO neće širiti na istok. "Ni jedan inč prema istoku", rekao je tadašnji američki državni sekretar Džejms Bejker.

Među prvima koji je Gorbačova uveravao da se Alijansa neće širiti na istok bio je nemački ministar spoljnih poslova Hans-Ditrih Genšer koji je u januaru 1990. stavio do znanja da NATO treba da isključi "širenje svoje teritorije prema istoku, odnosno ka sovjetskoj granici", navodi se u depeši koju je američka ambasada poslala Vašingtonu.

Na sastanku 10. februara 1990. između nemačkog kancelara Helmuta Kola i Gorbačova, "lider Zapadne Nemačke dobio načelni pristanak Sovjetskog Saveza na ujedinjenje Nemačke u okviru NATO, sve dok se NATO ne širi na istok", pokazuju dokumenta Arhiva nacionalne bezbednosti.

"Ne jednom, već tri puta, Bejker je isprobao formulu 'ni jedan inč na istok' sa Gorbačovim… On se složio sa izjavom Gorbačova da je 'širenje NATO-a neprihvatljivo'", navodi se.

Bejker je takođe uveravao Gorbačova da je "ne samo za Sovjetski Savez već i za druge evropske zemlje važno da imaju garancije da, ako Sjedinjene Države zadrže svoje prisustvo u Nemačkoj u okviru NATO-a, ni milimetar sadašnje vojne jurisdikcije NATO-a neće se širiti u istočnom pravcu". 

Nakon što ga je Bejker obavestio o razgovorima, kancelar Kol je rekao Gorbačovu: "Smatramo da NATO ne bi trebalo da širi sferu svojih aktivnosti".

Američki predsednik Džordž Buš je 31. maja 1990. rekao Gorbačovu: "Mi nemamo nameru, čak ni u svojim mislima, da na bilo koji način naudimo Sovjetskom Savezu. Zato se zalažemo za ujedinjenje Nemačke u NATO... Takav model, prema našem mišljenju, odgovara i sovjetskim interesima".

Britanski premijer Džon Mejdžor je 1991. godine uveravao Gorbačova: "Ne govorimo o jačanju NATO-a". Što se tiče uključivanja istočnoevropskih zemalja u NATO, Mejdžor je rekao: "Ništa od toga se neće dogoditi".

Nakon sastanka u julu 1991. sa generalnim sekretarom NATO-a Manfredom Vernerom, ruski memorandum glasi: "Verner je naglasio da su Savet NATO-a i on protiv širenja NATO-a (13 od 16 članica NATO-a podržavaju ovu tačku gledišta)".

Tako je Gorbačov "ispratio" Sovjetski Savez uveren da Zapad ne ugrožava njegovu bezbednost i da ne širi NATO, zaključuju u Arhivu nacionalne bezbednosti.

Profesor Miršajmer navodi da su se od sredine 1990-ih, ruski lideri odlučno protivili proširenju NATO-a, a poslednjih godina jasno su stavili do znanja da neće stajati po strani i gledati kako se njihov zapadni sused (Ukrajina) pretvara u bastion Zapada.

"Za Putina je nezakonito svrgavanje (2014) demokratski izabranog i proruskog predsednika Ukrajine - koje je on s pravom nazvao 'državnim udarom' – bilo poslednja kap koja je prelila čašu", rekao je Miršajmer. "On je odgovorio tako što je zauzeo Krim, poluostrvo za koje se plašio da će ugostiti pomorsku bazu NATO-a, i radio na destabilizaciji Ukrajine sve dok ona ne odustane od napora da se pridruži Zapadu".

"Sjedinjene Države forsiraju politiku prema Ukrajini koju Putin i njegove kolege vide kao egzistencijalnu pretnju svojoj zemlji, što su ponavljali godinama unazad", rekao je Miršajmer u govoru u junu 2022. u Institutu Evropske unije. "Konkretno, govorim o američkoj opsesiji da uvede Ukrajinu u NATO i da je učini zapadnim bedemom na granici Rusije".

Sjedinjene Države nisu ozbiljno zainteresovane za pronalaženje diplomatskog rešenja za sukob, što znači da će verovatno trajati mesecima, ako ne i godinama, dodao je Miršajmer pre godinu dana. Sukob još traje, a SAD ne ulažu nikakve napore da posreduju u mirovnom sporazumu, podsećaju iz "Libertarijanskog instituta".

Predsednik Bajden, sekretar Blinken i njihove navijačice u glavnim medijima nemilosrdno poriču da potencijalno širenje NATO-a na Ukrajinu ima ikakve veze sa ruskom operacijom 2022. Takva tvrdnja je, kako navode, Putinova propaganda. Međutim, istorijski zapisi ne podržavaju njihovu priču, "ni jedan inč".