Pobednici i gubitnici EU: Zašto će rumunskog seljaka lečiti Šrilančani i Nepalci

Žitelje ruralnih područja u Rumuniji će, po svemu sudeći, operisati i lečiti "marljivi ljudi kojima ne treba previše novca" iz Nepala, Šri Lanke, Vijetnama i Indije. 

Kako je do toga došlo? "Radio Slobodna Evropa" u novoj reportaži navodi da je Istočna Evropa na gubitku zbog toga što "bogatije države višim platama mame doktore". Od ulaska Rumunije u EU 2007. godine, tu državu je napustilo 15.000 lekara, pri čemu na svakih 100.000 stanovnika u Rumuniji ima 333 doktora, što je znatno ispod proseka EU koji iznosi 393,5 doktora na 100.000 stanovnika, pokazuju podaci "Evrostata".

Broj medicinskih sestara koje su napustile Rumuniju, kako bi radile u zapadnoevropskim bolnicama, još je viši - njih 21.000, prenosi "Euraktiv".

Sa sličnim problemom suočavaju se mnoge države u regionu, a kada je u pitanju Srbija, Svetska zdravstvena organizacija navela je da je broj doktora i medicinskih sestara "iznad evropskog proseka i proseka EU". Ti podaci, međutim, odnose se na licencirane lekare, a SZO nije otkrila broj aktivnih doktora zaposlenih u srpskom zdravstvenom sistemu.

Dok se zapadnoevropske zemlje predstavljaju kao dobrotvori i kritikuju istočnoevropske glasače zbog toga što na izborima glasaju za evroskeptične kandidate koji se bune protiv Brisela "držeći velike čekove EU u rukama", treba sagledati širu sliku i otkriti malo drugačiju priču: veliki deo bogatstva u Evropi sliva se iz siromašnijih zemalja u bogatije – a ne obrnuto, pisao je ovim povodom "Fajnenšel tajms".

Mladi, vredni i perspektivni ljudi, čije su školovanje finansirali poreski obveznici u njihovim matičnim zemljama, u procesu odliva mozgova odlaze iz evropske periferije na Zapad, navodi list podsećajući da je između 2009. i 2015. Rumunija izgubila polovinu svojih lekara.

Svake godine, zapadne agencije za ljudske resurse, koje traže lekare za svoje sve starije stanovništvo, regrutuju oko 10 odsto doktora koji su ostali.

Kako otkriva istraživanje strukovnog udruženja rumunskih lekara, 60 odsto doktora mlađih od 35 godina namerava da napusti Rumuniju.

Kako bi lečio ljude u udaljenim rumunskim selima, doktor Žorž Kristea svakog petka putuje kolima i brodom. U selu sa 2.000 stanovnika dočekalo ga je 20 pacijenata, od kojih i jedan hitan slučaj - pacijent koji je doživeo moždani udar sa teškim simptomima i koji, kako bi stigao u bolnicu, dva sata mora da čeka brodsku ambulantu.

Zimi, kada se delta Dunava delimično zaledi, selo Tulsi bude nedostupno.

Meštani navode da osećaju da ih je vlast zapostavila i da u toj oblasti doktora nije bilo čak sedam meseci.

"Šta možemo? Gde da idemo? Rođeni smo ovde, na selu, videli ste kako izgleda put koji vodi ovamo", rekla je meštanka za "Radio Slobodna Evropa" navodeći da bi bilo bolje kada bi "barem imali pristojan put". 

Govoreći o činjenici da pacijenti mesecima čekaju na hitne operacije, te da je neophodno zaposliti još 40 lekara, načelnik bolnice u Tulsi Tudor Nastasesku objašnjava da razmišlja da zaposli doktore iz Indije i Šri Lanke.

"To je budućnost. To ste videli ne samo u medicinskom sektoru, puno ljudi dolazi iz Šri Lanke, Indije, Nepala, Vijetnama. To su ljudi koji su veoma marljivi i kojima ne treba velika količina novca za rad", objašnjava Nastasesku svoje planove.

Rumunija je, uz podršku SZO, 2022. usvojila prvu strategiju u vezi sa problemom manjka medicinskog osoblja, a iz Ministarstva zdravlja izrazili su nadu da će regionalni problemi vezani za ljudske resurse u zdravstvu biti rešeni do 2030. godine.

Odliv mozgova, osim što potpiruje ksenofobiju na Zapadu, ima i veoma visoku konkretnu cenu.

Egzodus lekara iz Rumunije u bogate države EU je de fakto transfer bogatstva - i to veliki, ocenjuje "Fajnenšel tajms". Školovanje jednog doktora košta Rumune oko 100.000 evra. Ta cifra se ne vidi u tabelama pregovarača o budžetu EU, iako bi neupitno morala, budući da je samo godišnji odliv doktora jednak četvrtini sredstava koje EU svake godine izdvaja "kako bi pomogla Rumuniji da uhvati korak sa ostatkom kluba".

Opasno je misliti da u igri budžeta EU ne postoje jasni pobednici i gubitnici, navodi list podsećajući da su u periodu od 2010. i 2016. Mađarska, Poljska, Češka i Slovačka od EU dobijale sredstva koja su otprilike iznosila od dva do četiri procenta njihovog bruto domaćeg proizvoda, ali da je odliv prihoda od imovine na Zapad iz ovih zemalja u istom periodu bio duplo veći, odnosno od četiri do osam procenata njihovog BDP-a.