"Blumberg": Šta će tužbe protiv Trampa značiti za njegovu predsedničku kandidaturu 2024.

Trka bivšeg predsednika Donalda Trampa za Belu kuću komplikuje se nizom pravnih napada, a najnovija je optužnica podignuta zbog pokušaja da poništi predsedničke izbore 2020. koje je izgubio.

Tramp je ranije optužen da je u svom posedu zadržao poverljiva državna dokumenta, kao i za falsifikovanje poslovne dokumentacije. Pored toga, porota ga je proglasila odgovornim za seksualno zlostavljanje jedne žene pre više decenija.

Ovi i drugi slučajevi mogli bi da mu zagorčaju život ali, navodi "Blumberg", Tramp nije običan političar i optužnice bi mogle da daju na značaju njegovim tvrdnjama da je na meti birokratije "duboke države" i administracije predsednika Džozefa Bajdena, njegovog potencijalnog protivnika na opštim izborima 2024.

1. Najnovije optužbe

U tužbi podignutoj pred saveznim sudom u Vašingtonu 1. avgusta, Tramp je optužen za tri zločinačke zavere za ometanje predsedničkih izbora 2020. godine. Optužen je da je pokušao da potkopa prebrojavanje glasova i potvrđivanje rezultata; da je ometao kongresne istrage o napadima na Kapitol 6. januara 2021. dok je Kongres potvrđivao rezultate izbora; i za zaveru protiv prava ljudi da glasaju i da se njihovi glasovi broje. Optužbe specijalnog savetnika Džona L. "Džeka" Smita predviđaju kaznu od čak 20 godina zatvora. Komitet Predstavničkog doma predvođen demokratama koji je istraživao nerede na Kapitolu preporučio je Ministarstvu pravde da optuži Trampa za pobunu. Takvi krivični zahtevi iz Kongresa sami po sebi nemaju nikakvu pravnu težinu, a optužba nije deo optužnice.

2. Šta je Tramp rekao o 6. januaru?

Tramp je branio svoje postupke u vezi sa izborima 2020. ponavljajući da su bili namešteni i da je Bajden imao koristi od miliona nezakonitih glasova. On tvrdi da neredi nisu njegova krivica i da je skup njegovih pristalica bio miran, a da su tadašnja predsednica Predstavničkog doma Nensi Pelosi i druge demokrate odgovorni za navodne bezbednosne propuste. Tramp je takođe sugerisao da bi, ako bude ponovo izabran, pomilovao sve koji su optuženi za ovaj incident u kome je povređeno više od 140 policajaca i naneta milionska šteta.

3. Može li Tramp i dalje da se kandiduje za predsednika?

U Ustavu SAD ne postoji ništa što bi sprečilo Trampa da se kandiduje ili čak preuzme dužnost dok se suočava sa optužbama ili služi kaznu za zločine za koje se trenutno tereti. Naravno, aktivno krivično gonjenje ili zatvorska kazna predstavljali bi praktične i političke poteškoća. 14. amandman na Ustav, donet nakon građanskog rata, uključuje odredbu da niko ne može da ima mesto u Kongresu, niti "bilo koju funkciju, civilnu ili vojnu", ako je „učestvovao u pobuni". Određeni aktivisti najavili su da će sudskim putem zatražiti Trampovo "kanselovanje".

4. Ko je specijalni savetnik Smit?

Smit, bivši šef odeljenja za javni integritet Ministarstva pravde, je čovek koji je imenovan za specijalnog savetnika da nadgleda istrage o Trampovom navodnom pogrešnom rukovanju poverljivim dokumentima, kao i o bilo kojoj ulozi koju su bivši predsednik i ljudi oko njega mogli da imaju u neredima na Kapitolu. Smit je proveo tri decenije boreći se protiv korupcije u administraciji, policijske brutalnosti i nasilnih zločine. Smit je takođe predvodio krivično gonjenje za genocid i ratne zločine na Međunarodnom krivičnom sudu.

5. Koje su optužbe protiv Trampa u vezi sa poverljivim informacijama?

Slučaj potiče od Trampove odluke da premesti mnoštvo kutija sa dokumentima Bele kuće na svoje imanje Mar-a-Lago na Floridi nakon što je napustio funkciju, od kojih su mnoge sadržale visoko poverljive vladine spise.

Lov na veštice? U čemu se razlikuju istrage Bajdena i Trampa o poverljivim dokumentima

Federalna optužnica podignuta pred američkom Okružnom sudu u Majamiju tereti Trampa da nije ispoštovao sudski poziv za vraćanje svih poverljivih dokumenata koji su u njegovom posedu i da je potom u zaveri sa drugima to sakrio. Puna optužnica, nakon revizije, uključuje 42 tačke. Ako bude proglašen krivim za ometanje pravde, Tramp bi mogao da se suoči sa čak 20 godina zatvora. Tramp uporno ponavlja da je nevin i da je žrtva "otvorenog pravnog rata".

6. Optužbe vezane za poslovnu evidenciju

Tramp se takođe suočava sa 34 optužbe za falsifikovanje poslovnih dokumenata u slučaju koji je pokrenula kancelarija okružnog tužioca Menhetna. Optužen je za prikrivanje isplata uoči izbora 2016. porno glumici Stormi Danijels, sa namerom da je spreči da obelodani njihovu aferu, koju on negira. Bivši predsednik izjasnio se da nije kriv 4. aprila.

7. Kakav je status drugih mogućih krivičnih optužnica?

U Džordžiji, okružni tužilac Atlante Fani Vilis istražuje da li je Tramp prekršio zakon u svojim pokušajima da izmeni rezultate glasanja u državi 2020. U telefonskom razgovoru 2. januara 2021. Tramp je pozvao državnog sekretara Džordžije Breda Rafenspergera da mu "pronađe" 11.780 glasova – jedan glas više od Bajdena. Specijalna velika porota koja je saslušala dokaze u slučaju završila je svoj rad podnošenjem izveštaja Vilisovoj, koja kaže da će njena odluka o tome da li će podići optužnicu biti objavljena pre 1. septembra.

Dana 6. decembra, dve jedinice njegovog porodičnog preduzeća, "Trampova organizacija", proglašene su krivim za učešće u 13-godišnjoj šemi za utaju poreza. Porota na Menhetnu proglasila je dve jedinice krivim po svih 17 tačaka, uključujući šemu za prevaru, zaveru, krivičnu poresku prevaru i falsifikovanje poslovnih zapisa. Sam Tramp nije optužen. Dve kompanije su dobile kaznu od 1,6 miliona dolara. Sa krivičnim delom u evidenciji, "Trampova organizacija" mogla bi da bude zabranjena za dalje ugovore sa vladinim agencijama i mogla bi da ima problema u poslovanju sa bankama. Advokati obe jedinice rekli su da će uložiti žalbu.

8. Šta je sa građanskim tužbama?

U slučaju koji je pokrenula njujorška kolumnistkinja E. Džin Kerol, koja je rekla da ju je Tramp silovao u svlačionici robne kuće 1990-ih, porota je 9. maja utvrdila da je Tramp odgovoran za zlostavljanje. Tužba je podneta prema novom njujorškom Zakonu o preživelim, koji je ukinuo mogućnost zastarevanja građanskih tužbi za seksualne prestupe. Porota je takođe stala na stranu Kerolove koja je tvrdila da ju je Tramp oklevetao kada je 2019. godine, nakon što je iznela svoju tvrdnju, kada je rekao da "nije njegov tip" i da je izmislila napad da poveća prodaju svoje knjige. Kerol je dobila odštetu od pet miliona dolara. Tramp je zatražio novo suđenje ili značajno smanjenje odštete.

Građanska tužba koju je njujorški državni tužilac Leticija Džejms podnela protiv Trampa i troje njegove dece možda je najveća pretnja bogatstvu bivšeg predsednika, kao i njegovom imidžu uspešnog biznismena. Tramp i njegova kompanija za nekretnine optuženi su da su godinama na prevaru manipulisali vrednošću imovine kako bi obmanjivali banke i osiguravače. Džejms traži novčanu kaznu od 250 miliona dolara i trajnu zabranu Trampovima da posluju u Njujorku. Ona je već uspela da dobije sudski nalog za nezavisnog posmatrača koji bi nadgledao "Trampovu organizaciju", što je potez koji bi mogao da dovede do neviđenog ispitivanja finansija bivšeg predsednika.

Tramp, njegova kompanija i njegovo troje najstarije dece takođe se suočavaju sa grupnom tužbom koju su 2018. podnela četiri investitora koji su tvrdili da su bili prevareni i da su platili hiljade dolara da postanu nezavisni prodavci "EjSiEn Oportjunitija", kompanije koja je prodavala videofon uređaj koji je Tramp reklamirao kao sledeću veliku stvar. Uređaje su vrlo brzo zamenili pametni telefoni. Tramp je u oktobru odgovarao na pitanja tužilaštva.

Trampa je tužilo 12 demokratskih poslanika optužujući ga da je izazvao nerede 6. januara. Više policajaca Kapitola takođe je tužilo Trampa za fizičke povrede i rasističko zlostavljanje koje su pretrpeli tokom tog dana. Tramp putem žalbi pokušava da odbaci slučajeve.

Meri Tramp, nećaka bivšeg predsednika, tužila je svog strica, njegovog pokojnog brata i stariju sestru jer su je navodno prevarili i oteli joj deo porodičnog bogatstva. Tužba je odbačena 14. novembra. Meri Tramp je uložila žalbu.

Grupa glasača iz Mičigena tužila je Trampa i njegovu kampanju za reizbor 2020. zbog masovnog ograničavanja prava birača, posebno među crnim glasačima. Trampov pokušaj da odbaci slučaj je delimično odobren; grupa iz Mičigena tražila je više vremena da podnese drugu žalbu.

9. Da li ga ovi slučajevi politički bole?

Tramp je ostao kandidat republikanaca za nominaciju, a čak je i privukao donatore i podršku javnog mnjenja - makar u poređenju sa Bajdenom. Tramp insistira na tome da su optužnice i istrage politički motivisani "lov na veštice".