Zemlje EU grcaju zbog ekonomskih problema: Državna pomoć dostiže rekordne nivoe

Evropska komisija odobrila je 733 milijarde evra državne podrške od marta 2022. za preduzeća pogođena sukobom u Ukrajini i prelazom na čistu energiju, a to je iznos koji je uporediv samo sa subvencijama tokom pandemije kovida 19, izveštava "Fajnenšel tajms".

Nemačka čini skoro polovinu ukupnog finansiranja pomoći Unije, koje je odobreno u okviru privremene krizne šeme, uvedene 2022. godine, prema izveštaju komisije u koji je FT imao uvid.

Državnu pomoć ne prate stope privrednog rasta u članicama Unije. Prema projekcijama, koje je nedavno objavio Međunarodni monetarni fond, Nemačka će biti jedina zemlja iz Grupe sedam, koja će ove godine zabeležiti smanjenje proizvodnje, jer se bori sa dugotrajnim uticajem energetske krize.

Ukupno 90 milijardi evra sredstava odobreno je tokom 2022. godine.

Diplomate EU iz manjih zemalja kritikovale su trend stalnog popuštanja pravila o državnoj pomoći u vanrednim situacijama, koji favorizuje velike ekonomije.

"Nezadovoljni smo zbog toga, jer vidimo da se uslovi za poslovanje razlikuju među državama članicama", izjavio je jedan visoki diplomata, koji je zahtevao anonimnost.

"Obično se navodi da se ovim merama pribegava zbog izuzetnih okolnosti, ali to je samo izgovor."

Drugi diplomata smatra da komisija olako pribegava vanrednim merama: "Oni izmišljaju sve te izgovore kako bi zadržali relaksirana pravila."

Bivši italijanski premijer Enriko Leta je za FT rekao da je "zabrinut zbog povećanja državne pomoći, jer je državna pomoć zapravo fragmentacija jedinstvenog tržišta."

Izdaci EU za državnu pomoć su porasli poslednjih godina, sa 98,2 milijarde evra u 2015, na 334,54 milijarde evra u 2021. godini.

Jedinstveno evropsko tržište ne koristi onima sa margine

Komesarka zadužena za politiku konkurencije EU Margret Vestager prva je ublažila pravila o državnoj pomoći 2020. godine, kako bi pomogla ugroženim sektorima avio-prevoza i ugostiteljstva. Naredni privremeni krizni okvir usvojen je u martu 2022, kako bi se državama članicama EU omogućilo da pomognu kompanijama pogođenim ratom u Ukrajini i onim pogođenim visokim troškovima za energiju.

Vestagerova je proširila ovu politiku do kraja 2025, odobrivši do sada 270 ovakvih državnih mera. Francuska je drugi korisnik ove šeme, sa 23 odsto odobrenih projekata, a sledi Italija sa osam odsto.

"Ukoliko se to sabere, kumulativni efekat verovatno ide predaleko", dodao je diplomata.

Diplomate tvrde da jedinstveno tržište dugo nije uspevalo da obezbedi iste subvencije za manje zemlje. "Jedinstveno tržište su smislili Holanđani, Nemci i Francuzi, ono ne koristi onima sa margina", rekao je jedan diplomata iz istočne države članice EU.

Istočne države su takođe povećale potrošnju na državnu pomoć u okviru kriznih mera.

Portparol Komisije je izjavio da kontrole državne pomoći postavljaju pravila koja se primenjuju u državama članicama, štiteći koheziju unutar EU i osiguravajući da javni novac ne potiskuje privatnu potrošnju.

Leta, koji je predsednik istraživačkog centra Instituta Žak Delor, sa sedištem u Parizu, upozorio je da EU ne može da postigne "stratešku autonomiju" zaobilaženjem jedinstvenog tržišta.

Umesto toga, Leta je pozvao na jačanje jedinstvenog tržišta, dodajući da "očigledno nećemo definisati evropsku strategiju putem politike državne pomoći."

Kako tvrdi, "državna pomoć se odnosi na neophodnost i hitnost, a to nije strategija. Potrebno je pronaći strategiju na evropskom nivou."