Svet
Evropska komisija i dalje ćuti o prepisci njene predsednice i direktora "Fajzera"
"Politiko" je podneo zahtev Komisiji za pristup dokumentima, ali je dobio odgovor u maniru, kako su naveli, zen zagonetke, zbog uvrnute logike
Za Evropsku komisiju (EK) postojanje privatne prepiske njene predsednice Ursule fon der Lajen i direktora "Fajzera" Alberta Burle kao da je u domenu kvantne fizike, konstatuje portal "Politiko" a u vezi s ignorisanjem EK da, u skladu s pravilima o transparentnosti dokumenata EU, objavi pomenute tekstualne poruke.
O prepisci je prvi pisao "Njujork tajms" tvrdeći da su Fon der Lajenova i Burla razmenjivali SMS poruke u jeku pandemije kovida ne bi li sklopili najveći posao o kupovini vakcina protiv kovida, vredan milijardu dolara.
"Politiko" je podneo zahtev Komisiji za pristup dokumentima – prvo je odbijen da bi nakon uložene žalbe i nekoliko jednostavnih pitanja – da li su Fon der Lajenova i Burla razmenili poruke; da li su te poruke izbrisane; ako nisu, šta se nalazilo u njima? – dobio odgovor u maniru, kako su naveli, zen zagonetke, zbog uvrnute logike.
"U Komisijinom sistemu registracije dokumenata nisu registrovane tekstualne poruke. S obzirom na to da bi poruke bile registrovane da su sadržale važne informacije koje nisu kratkog veka, to znači da tekstualne poruke, ako su ikada postojale, nisu bile važne. A ako nisu važne, onda nisu morale da budu registrovane", prenosi portal odgovor EK.
Dodaje zatim da zabava tek sledi.
Jedna stvar koju "Politiko" nije tražio je da Komisija fabrikuje nepostojeća dokumenta. Ipak, to ih nije sprečilo da se pozivaju na sudsku praksu da to ne bi smeli da čine.
"Ni član 11 Uredbe 1049/2001 ni obaveza asistencije iz člana 6(2) iste ne mogu da obavežu instituciju da napravi dokument za koji je tražen pristup, ali koji ne postoji", piše EK.
Konkretno, Komisija kaže da nema SMS poruke (tačnije, "ne poseduje nijedan dokument koji bi odgovarao opisu datom u zahtevu").
Sve bi to bilo u redu da osoba koja može direktno da odgovori na pitanja nije šefica Evropske komisije, konstatuje "Politiko".
Sličan odgovor ranije je stigao i ombudsmanu EU Emili O'Rajli, koja je okrivila EK jer nije našla dokumenta pošto je prethodno odbila pristup istima novinaru Aleksandru Fanti.
Sve ovo pokazuje granice dobrovoljnih mehanizama transparentnosti EU. Sudovi su, međutim, druga priča. A pošto je "Njujork tajms" pokrenuo slučaj pred Evropskim sudom pravde o pitanju tekstualnih poruka šefice EU i direktora "Fajzera", možda će uslediti razrešenje misterije.
