Kako se "Dizni" našao u centru sukoba Turske i Jermenije zbog dešavanja iz 1915. godine?
Odluka "Diznija" da ne emituje dugo najavljivanu seriju visokog profila koja dramatizuje život oca osnivača moderne Turske izazvala je burne reakcije, a najviši turski zvaničnici optužuju američku mrežu da je poklekla pod pritiskom jermenskih lobista.
Turska vladajuća AK partija predsednika Redžepa Tajipa Erdogana kritikovala je potez kompanije, pri čemu je portparol partije Omer Čelik odluku da se serija ne emituje nazvao "sramnom" i "izrazom nepoštovanja".
Ebubekir Šahin, predsednik Vrhovnog saveta za radio i televiziju Turske, najavio je pokretanje istrage o tvrdnjama da je odluka doneta nakon koordinisanog lobiranja jermenske dijaspore, prenosi "Politiko".
"Mustafa Kemal Ataturk, osnivač naše Republike Turske, naša je najvažnija društvena vrednost", rekao je on.
Jermenski nacionalni komitet Amerike (ANCA) pozvao je u junu "Dizni" da otkaže emisiju, rekavši da ona "veliča turskog diktatora i genocidnog ubicu". Prošlog meseca, "Dizni Turska" najavio je da će serija "Ataturk" biti emitovana u oktobru povodom stogodišnjice Turske Republike.
Nekoliko turskih i jermenskih medija navodi da je "Dizni" odlučio da otkaže seriju, rekavši da su na odluku uticale aktivnosti lobiranja ANCA.
"Volt Dizni" u Turskoj saopštio je danas da je "revidirao strategiju distribucije sadržaja kako bi dosegao širu publiku" i odlučio da emituje specijalnu verziju dokumentarca na televizijskom kanalu "Foks" u Turskoj, a zatim će biti prikazan kao dva odvojena filma u bioskopima.
Objašnjavajući zategnute odnose Turske i Jermenije po ovom pitanju, Rojters navodi da su u maju 1915. godine osmanlijski komandanti započeli masovnu deportaciju Jermena iz istočne Turske. Jermenija tvrdi da je oko 1,5 miliona Jermena umrlo u masakrima ili od gladi i iscrpljenosti, a ta ubistva prepoznata su kao genocid u desetinama zemalja, uključujući i Rusiji i SAD.
Turska negira da su ubistva bila sistematska ili da predstavljaju genocid i kaže da su hiljade i Turaka i Jermena "poginule u međuetničkom nasilju".
Mladi pukovnik Mustafa Kemal, kasnije poznat kao Ataturk, bio je komandant u Galipoljskoj bici 1915. godine tokom Prvog svetskog rata.