Svet
Nestašica lekova u Evropi: Sa zebnjom čekaju jesen i još veće probleme
Predstavnici veledrogerija objašnjavaju da je u Evropi uglavnom nestašica jeftinih lekova, jer su sirovine drastično poskupele, poskupeo je transport, radna snaga, pa se farmaceutskim kompanijama ne isplati da ih proizvode po aktuelnoj, ograničenoj ceni
Mnoge evropske zemlje suočavaju se sa nestašicom lekova. Pacijenti su primorani da putuju daleko kako bi došli do preko potrebne terapije. Dešava se i da neophodne lekove nabavljaju u inostranstvu. Apotekari u Srbiji kažu da na domaćem tržištu trenutno nema takvih nestašica, da se dešavaju kratkotrajni poremećaji u snabdevanju, ali da su do sada postojale adekvatne zamene.
U Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje su za "Juronjuz" rekli da se povećavaju zalihe medikamenata, ali i sirovina za proizvodnju.
Predstavnici veledrogerija objašnjavaju da je u Evropi uglavnom nestašica jeftinih lekova, jer su sirovine drastično poskupele, poskupeo je transport, radna snaga, pa se farmaceutskim kompanijama ne isplati da ih proizvode po aktuelnoj, ograničenoj ceni. Dodaju da postoji i problem sa nabavkom sirovina, jer 80 odsto sastojaka za proizvodnju dolazi iz Indije i Kine. Poremećeni su i lanci snabdevanja zbog rata u Ukrajini i prethodne pandemije.
U Litvaniji, recimo, pacijenti moraju da putuju širom zemlje da bi došli do preko potrebnih lekova. Inženjer elektronike Ritis Overlingas ispričao je za "Juronjuz" da mu je svakodnevno potrebno pet lekova protiv visokog krvnog pritiska i dijabetesa. Nedavno su mu u apoteci, gde je do sada nabavljao terapiju, rekli da nemaju te lekove.
"Dugo sam tražio te lekove po celoj Litvaniji, dok na kraju nisam uspeo da ih kupim na drugom kraju zemlje. To je bilo pre pola godine", kaže Overlingas.
Nestašica vitalnih lekova nije samo u Litvaniji, već i u drugim zemljama širom evropskog kontinenta. Nedavna studija istraživačkih novinarskih mreža pokazala je da nestašica u zemljama EU za određene farmaceutske proizvode može trajati između 72 i 130 dana. Lekovi za bolesti nervnog sistema čine skoro petinu svih nestašica lekova između 2018. i 2023. godine. Lekovi za kardiovaskularne bolesti i antiinfektivi (tu spadaju antibiotici, antivirusni lekovi) čine više od četvrtine tržišnog manjka (26,8 odsto).
U Nemačkoj, Italiji, Austriji posebno teška situacija bila je početkom godine. U apotekama nije bilo sirupa za decu - za snižavanje povišene telesne temperature, antibiotika. Tada su očajni roditelji odlazili u Holandiju kako bi tamo kupili lekove za svoju bolesnu decu.
Zdravstvene vlasti u toj zemlji su na tri meseca ukinule ograničenja cene lekova za decu koji sadrže ibuprofen i paracetamol, kao i antibiotike, kako bi podstakle farmaceutske kompanije da povećaju isporuku.
Evropa sada sa zebnjom čeka jesen kada se očekuju još veće nestašice. Srbija nije izolovano ostrvo. U Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO) kažu da dešavanja u drugim zemljama jasno ukazuju na to da se u narednim godinama očekuju velike promene u proizvodnji lekova, te da su sa dodatnim oprezom pristupili snabdevanju lekovima.
"Sada još intenzivnije radimo sa proizvođačima i uvoznicima lekova, od kojih smo tražili da povećaju zalihe lekova i aktivnih supstanci u Srbiji. Tu se u velikoj meri oslanjamo na dve velike fabrike lekova u našoj zemlji, koje proizvode neke od važnih esencijalnih lekova, a postojanje domaće proizvodnje je od izuzetnog značaja, jer pruža nezavisnost i sigurnost u snabdevanju, kako u redovnim tako i u slučaju bilo kojih vanrednih okolnosti", kažu u RFZO.
Prate se lageri i zalihe proizvođača i dobavljača, kako bi se u svakom trenutku znalo koliko kojih lekova ima u Srbiji. Iz RFZO kažu da su pre dva meseca stavili na Listu lekova 155 novih generičkih lekova, kako bi se povećala konkurentnost i obezbedilo više mogućnosti za sigurnije snabdevanje lekovima od većeg broja različitih proizvođača.
"Nestašice su u farmaceutskoj industriji prisutne oduvek i može da se dogodi da nekog leka nema povremeno, u nekom kraćem periodu, na primer, zbog problema u proizvodnji, problema sa aktivnom supstancom, kontrolom kvaliteta. To ne mora da znači da leka nema uopšte, nego da su kratkotrajno prisutne nedovoljne količine što se nadoknađuje zamenskim lekovima sa liste lekova", kažu u RFZO.
Napominju da RFZO može da utiče i preduzima mere samo za lekove koji se izdaju na teret zdravstvenog osiguranja i da se u tom mislu apsolutno održava stabilno snabdevanje.
"Međutim, problem može da bude slobodna prodaja lekova i prekomerna kupovina, na koju ne možemo da utičemo i koja može da dovede do veštačkih nestašica, zato uvek apelujemo na građane da to ne rade. Dakle, imamo strategiju za nabavku lekova i zato nema potrebe govoriti o nestašici i izazivati paniku kod građana koji onda počinju da prave zalihe", poručuju iz RFZO.
Rajevac: U Srbiji nema većih potresa
Predsednik Saveza privatnih apotekara Srbije (SPAS) Dragutin Rajevac kaže da u Srbiji za sada nema "većih potresa", da se dešava da nekih lekova nema nedelju, dve ali da uglavnom postoje adekvatne zamene te se nestašica ne primećuje.
"Desi se zastoj u proizvodnji iz banalnih razloga nema ambalaže, zatvarača, kutijica. Period godišnjih odmora u Evropi se oseti i kod proizvođača lekova. Međutim, većih potresa za sada nema. Domaći proizvođači lekova se žale na niske cene lekova, jer su poskupe sirovine, energenti. Mislim da će zbog toga u septembru, oktobru napraviti neku vrstu pritiska da se koriguju cene", rekao je Rajevac.
Objašnjava da je problem u Evropi nastao zato što proizvođači ne žele više da proizvode jeftine lekove i lekove koji se rade u malim količinama. Razlog je ekonomske prirode. Zbog toga se proizvodnja seli se u Kinu, Indiju.
"Taj ko je preuzeo proizvodnju leka gleda da ga dobije sa što manje ulaganja i što većom zaradom. Tu se otvara i pitanje kvaliteta, jer moraju da se uklope u dogovorenu cenu leka. To su sada problemi i nadam se da će biti prevaziđeni", naveo je on.
Na srpskom tržištu bile su povremene nestašice leka Ozempik i Glukofaž koji koriste dijabetičari, jer se masovno koriste za mršavljenje. Reagovao je RFZO i sada se lek Ozempik može dobiti samo uz lekarski recept i na preporuku endokrinologa.
Proizvođačima u EU jeftini lekovi se ne isplate
Evropski proizvođači lekova su krajem septembra prošle godine upozorili da bi mogli da prestanu da proizvode neke jeftine generičke lekove zbog rasta troškova za električnu energiju i sirovine.
Lobi grupa industrije generičkih lekova, "Lekovi za Evropu", koja zastupa farmaceutske kompanije kao što su Teva, Novartisov Sandoz i Frezenijusovo preduzeće Kabi, uputila je ovim povodom otvoreno pismo ministrima energetike i zdravlja zemalja članica Evropske unije.
Struja je nekim fabrikama lekova u Evropi poskupela deset puta, a troškovi nabavke sirovina su porasli između 50 i 160 posto, navodi se u pismu.
Udruženja proizvođača generičkih lekova u državama članicama Unije takođe su uputila peticije nacionalnim zdravstvenim vlastima za veću fleksibilnost u pogledu cena lekova, saopštila je organizacija "Lekovi za Evropu".
"Možda ćemo prekinuti proizvodnju tri, a možda pet proizvoda zbog direktnog i indirektnog uticaja povećanja troškova energije", izjavila je tada Elizabet Stampa, glavna izvršna direktorka španskog proizvođača generičkih lekova i farmaceutskih zastojaka Medihem SA.
