"Tankerski rat" na Crnom moru: Pretnja Kijeva ili tajni NATO plan

Dok se sa Zapada može čuti tobožnja zabrinutost za gladne u Africi i tvrdnje da ruski predsednik Vladimir Putin navodno koristi hranu kao oružje (isti Vladimir Putin obećao je besplatno žito za šest afričkih zemalja na ovogodišnjem samitu Rusija-Afrika), iz Kijeva stižu vesti da će Ukrajina sada smatrati civilna komercijalna plovila u Crnom moru legitimnim metama.

"Sve što Rusi transportuju po Crnom moru su naši validni vojni ciljevi", rekao je za "Politiko" Oleg Ustenko, ekonomski savetnik ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, istakavši da je to odmazda zbog povlačenja Rusije iz crnomorskog Sporazuma o žitu.

Već prošle subote, ruski naftni tanker "Sig" oštećen je na južnom prilazu Kerčkom moreuzu nedaleko od Krimskog mosta, verovatno u napadu pomorskog drona, a Služba bezbednosti Ukrajine (SBU) preuzela je "zasluge".

Već viđen rat tankerima

Kijev je tokom prethodnog vikenda proglasio da će vode oko ruskih crnomorskih luka postati "ratno rizično područje" od 23. avgusta, pa do daljnjeg. Ova zona obuhvata velike ruske luke, kao što su Novorosijsk, Anapa, Gelendžik, Tuapse, Soči i Taman.

Vojni analitičar Andrej Mlakar za RT Balkan kaže da ovaj potez Kijeva uopšte nije neočekivan, te da se približavamo fazi sukoba koja može podsećati na tzv. Tankerski rat između Iraka i Irana.

Direktor američke analitičke kompanije "Es end pi" Bajron MekKini napominje u izjavi za "Politiko" da ovo povećava rizik i za komercijalne brodove trećih zemalja, kao što su Grčka i Turska, koji i dalje transportuju rusku naftu kroz Crno more, a Ustenko ističe da bi rizik trebalo da ubedi špeditere da prestanu sa prevozom ruskih energenata.

Mlakar ističe da će se odluka Kijeva odraziti na celokupnu plovidbu Crnim morem, a da u novonastaloj situaciji mogu stradati i neutralni brodovi.

"Ne treba ni malo sumnjati da će Ukrajina sprovesti napade neutralnih brodova i za to optužiti Rusiju. Verovatnoća pomorskog rata u Crnom moru je veoma velika", kaže naš sagovornik. 

On dodaje da bi Ukrajinci u svrhe pomorskih napada mogli koristiti konvencionalne mornaričke projektile kao što su američki "harpun" ili ukrajinske varijante ruskih raketa H-35, ali i besposadna plovila, koja mogu predstavljati poseban izazov za rusku mornaricu, imajući u vidu njihovu nisku radarsku uočljivost.

Skriveni motivi NATO-a?

Mlakar smatra da iza eskalacije na Crnom moru stoji želja NATO-a da se izmeni Konvencija iz Montrea o prolazu vojnih plovila kroz Bosfor. Potpisana 1936. godine od strane Australije, Bugarske, Francuske, Grčke, Japana, Rumunije, Jugoslavije, Turske, Velike Britanije i Sovjetskog saveza, ova konvencija ograničava broj, težinu i vreme boravka vojnih brodova koji prolaze kroz moreuz u periodu mira.

Tom prilikom, plovilo mora obavestiti turske vlasti, koja će pak obavestiti sve ostale potpisnice Konvencije. Ovde vredi napomenuti da veličina i težina nosača aviona automatski isključuje ovaj tip plovila od ulaska u Crno more.

U slučaju rata u kojem Turska ne učestvuje, vojna plovila smeju ući u Crno more samo u slučaju povratka u matičnu baza koja je na njemu stacionirana. Ukoliko Turska, pak, jeste deo sukoba ili se oseća pod pretnjom, može samostalno donositi odluke o prolasku, odnosno zabrani istog.

"U te svrhe će NATO gledati da optuži Rusiju i to iskoristi kao izgovor za menjanje Konvencije, kako bi se omogućilo stalno prisustvo vojnih brodova, pa čak i ulazak nosača aviona u Crno more", ocenjuje Mlakar, dodavši da se iz istog razloga modernizuje luka Konstanca u Rumuniji, i modernizuju mornarice i avijacije Rumunije i Bugarske, inače članica NATO-a.

On dodaje da bi se tako "meki stomak Rusije" koji predstavlja crnomorski region našao na milosti i nemilosti NATO-a, a da je zbog istog razloga Krim privlačan zapadnoj alijansi kao idealno mesto za izgradnju vojne baze.

Podsećamo, Rusija je napustila Sporazum o žitu posle meseci upozorenja da se ne ispunjavaju obećanja koja su joj u okviru istog. To dalje znači da se vraća takozvani "privremeni opasni režim" u severozapadnom delu Crnog mora, ukida se morski koridor za prevoz poljoprivrednih proizvoda, a raspušta se i zajednički koordinacioni centar u Istanbulu, saopštilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova.

Rusija je imala pet zahteva: ponovno uključivanje "Roseljhozbanke" u platni sistem SVIFT, snabdevanje iz rezervi, deblokadu transportne logistike i osiguranja, obnavljanje rada cevovoda Toljati-Odesa za prebacivanje amonijaka (iz Rusije na teritoriju Ukrajine za izvoz) i "odmrzavanje" imovine ruskih kompanija. Ništa od navedenog nije ispunjeno.

Ujedno, Moskva je u više navrata naglašavala da ni sporazum o snabdevanju najsiromašnijih zemalja žitom nije sproveden.