Francuski istoričar: EU odavno na odmoru kada je u pitanju KiM

To što je Aljbin Kurti nedavno pozirao ispred karte takozvane velike Albanije, nije ništa neobično, jer je to njegov projekat od samog početka, rekao je u intervjuu za "Novosti" francuski istoričar i univerzitetski profesor Aleksi Trud, predsednik udruženja "Kolektiv za mir na Kosovu".

Kurti je na čelu ultrancionalističke stranke, čiji je cilj stvaranje "velike Albanije", i u tome se od početka oslanja i na Albance iz Severne Makedonije.

Što se tiče Evropske unije, tvrdi francuski profesor, ona je, kada je reč o Kosovu, "odavno na odmoru": "EU ne reaguje kako bi trebalo i već odavno dovodi u pitanje sve principe, ustanovljene još od 1945. godine, u prvom redu nepovredivost granica suverenih zemalja i pravo suverenosti nacija."

EU se, smatra francuski profesor, ovde nalazi u "nebranom su grožđu": "Podržavali su Kurtija, verujući da će biti umereniji od Tačija i Haradinaja. Sada osećaju da on nije odgovarajući igrač." EU je izgubila strpljenje. "Jedino reaguju SAD, vršeći pritisak na Kurtija. To ne rade ni Emanuel Makron, ni Nemci, ni italijanska vlast."

Zašto SAD reaguju? "Vašington ne želi još jedan front." Amerikanci "nisu u stanju da istovremeno brane granice Finske, naoružavaju Ukrajinu i da dozvole nove tenzije na Balkanu."

EU je, naprotiv, "ubeđena da su Albanci, kao i muslimani iz Bosne, ugnjeteni narod. Pa, pošto su `potlačeni`, njihovi lideri mogu da rade šta žele."

Srpsko pitanje - ogledalo neuspeha EU

"Uvek su na delu bili dvostruki aršini. Kad su Albanci u pitanju, sve je moguće, ali ne i kada je reč o Srbima", primećuje Trud. EU ne daje čak ni autonomiju srpskoj zajednici na Kosovu i Metohiji.

"Nije ispoštovan čak ni Briselski sporazum iz 2013. Zašto Republika Srpska u odnosu na BiH nema ista prava kao i Kosovo u odnosu na Srbiju?," pita se Trud.

Što se tiče izlaza iz te situacije, predlaže istoričar, "treba okupiti najviše predstavnike vlasti iz cele bivše Jugoslavije, kao i najjače svetske lidere, iz SAD, Kine, Rusije, Evrope, i predstavnike međunarodnih institucija, na velikoj konferenciji, kao 1918, koja bi trajala više sedmica, pa možda i meseci, da bi se rešilo pitanje granica na Balkanu, uz njihovu verovatnu promenu."

"Srpsko pitanje", dodaje on, "vrlo je škakljivo za EU, jer predstavlja ogledalo njihovog neuspeha. Jedan narod istog identiteta živi u više zemalja, dok Albanci polako stvaraju jedinstvenu teritoriju. Čudi me da zemlja poput Nemačke, koja je uređena po federalnom principu, ne želi da dozvoli Srbima da žive zajedno."

Rešavanje nacionalnih pitanja na Balkanu, po njegovom mišljenju, neminovno bi vodilo ka stvaranju novih federacija. Federacija bi mogla da obuhvati "užu Srbiju, Kosovo, BiH, Crnu Goru, pa čak i Severnu Makedoniju."

Današnje granice je stvarala EU, istovremeno ih brišući među svojim zemljama. One su "podignute tamo gde narodi vekovima nisu bili podeljeni, kao između Hercegovine i Crne Gore. Mnogi ljudi stavljaju politiku u stranu, i iz ekonomskog, društvenog i kulturološkog ugla, već žale za sistemom u kome su živeli bez vidljivih podela."

Više ne postoji specifični francuski identitet

Generalno, upozorava istoričar, "u Francuskoj su ljudi teško shvatali šta se događa. Ranije sam teže uspevao da im objasnim specifičnosti vašeg regiona. U poslednje vreme sve je lakše, jer Francuzi polako ponovo počinju da shvataju važnost nacionalnog i verskog identiteta. Vlade i lideri EU, na primerima svojih zemalja, polako počinju bolje da razumeju šta se događa, da su izgubili decenije u pogrešnom rešavanju nekih važnih pitanja."

Srbija ne može da se odrekne Kosova, tvrdi Trud, koje je duboko ukorenjeno u srpsku kulturu, istoriju i identitet.

"To je glavni problem. I pored buđenja individualne svesti, u obrazovnom sistemu, istoriji i nacionalnom identitetu u Francuskoj i EU i dalje se poklanja malo pažnje. Čak više i ne postoji specifični francuski identitet. Danas se govori o zemlji sa više identiteta i etniciteta. U licejima se više ne poklanja pažnja francuskoj istoriji, već se sve širi na evropski aspekt, ljudska prava i mondijalizam. Na neki način, tako se briše istorija."

Jednom rečju, "Francuska elita je postala konzumeristička, bez identiteta. U takvoj situaciji teško je shvatiti šta znači patriotizam."

Ovaj jaz je, ipak, premostiv. "Pogledajte irsko pitanje. EU je u početku imala silne poteškoće, jer nije razumela šta se tamo događa. Tek posle dugog niza decenija građanskog rata i tenzija shvatili su kako treba da reaguju. Situacija s Kosovom podseća na Severnu Irsku. Trajaće neko vreme, ali će Evropi na kraju dopreti do uma u čemu je suština problema."

Evropa nije shvatila ni problem sa Hrvatskom, a ni to šta rade "ultraradikalni Hrvati". "Sve je to suprotno evropskim vrednostima, dodaje istoričar, sa ustaškim zastavama i fašističkim pozdravima u Kninu.“

"Niko ništa o tome ne govori, nismo na tu temu čuli nijednog rukovodioca EU", primećuje istoričar Aleksi Trud. "A to je, zaista, sramotno."