Ukrajina bogoslovima zabranila ulaz u Kijevsko-pečersku lavru

Kanonska Ukrajinska pravoslavna crkva (UPC) javlja da je bogoslovima, budućim sveštenicima i njihovim profesorima čija se bogoslovija nalazi u Kijevsko-pečerskoj lavri zabranjen pristup na teritoriji manastira i zgradama Kijevske bogoslovske akademije i Bogoslovije.

"Ministarstvo kulture Ukrajine uputilo je pismo Kijevskoj bogoslovskoj akademiji i Bogosloviji u kojem se obaveštava da su nastavnici, studenti i zaposleni u Kijevskim bogoslovskim školama definisani kao posetioci Lavre, te im je sada zabranjen pristup teritoriji manastira i akademskim zgradama", javlja UPC.

Od trenutka kada je rezervat koji je pod rukovodstvom države jednostrano raskinuo ugovor o zakupu manastira sa Kijevsko-pečerskom lavrom, rektor Bogoslovije arhiepiskop Belogorodski Silvestar se više puta obraćao raznim državnim institucijama sa zahtevom da spreče zatvaranje kijevskih bogoslovskih škola i ukidanje njihovog postojanja.

Još početkom avgusta je rezervat odlučio da zatvori teritoriju Donje lavre za posetioce. Fakultetu, studentima i zaposlenima je od 17. avgusta zabranjen pristup zgradama akademije.

Iako je u pitanju školstvo i obrazovanje, studenti bogoslovske akademije i bogoslovije kao i njihovi profesori se u pismu odgovora načelnika Ministarstva kulture Rostislava Karandajeva tretiraju kao posetioci.

Naime, prosvetna ustanova je ranije poslala pismo sa pravnim obrazloženjem o nezakonitosti ovakvih radnji i pozvala na nesmetan pristup školskim zgradama. Međutim, Ministarstvo je odgovorilo da je njegov stav ostao nepromenjen.

Šta se dešava u Lavri?

Konflikt oko Kijevsko-pečerske lavre razbuktao se krajem marta, kada je ukrajinsko Ministarstvo kulture od monaha zatražilo da napuste manastir. Dat im je uslov: mogu da ostanu, ako pristanu da pređu u raskolničku strukturu, tj. Pravoslavnu crkvu Ukrajine (PCU). Igumana manastira mitropolita Pavla su poslali u kućni pritvor pod optužbom da "razbuktava religijsku mržnju i podržava delovanje Rusije".

Sud u Kijevu je 10. avgusta prihvatio zahtev rezervata da se monasima Kijevsko-pečerske lavre oduzme pravo za korišćenje imovine. Advokat manastira protojerej kanonske UPC Nikita Čekman nazvao je odluku suda "jednom od najsramnijih u istoriji Ukrajine". Ruska pravoslavna crkva (RPC) je sudsku odluku kojom se dozvoljava iseljenje monaha nazvala najsurovijim nasiljem nad vernicima, a postupke ukrajinskih vlasti uporedila je sa sovjetskim bogoborstvom 1920-ih i 1930-ih godina.

Komisija Ministarstva kulture od tada zatvara objekte kijevske Lavre i sprečava vernike da uđu na teritoriju manastira. Od ta su se u Lavri mogle videti scene kakvih je bilo, kakao navodi rusko MSP, u progonima prvih hrišćana. Vernici su se pričešćivali kroz rešetke kapija jer im ulaz nije dozvoljen, ono koji su ipak usmeli da uđu su zatvarani u objektima koje je "otela" država, nije im dozvoljeno da dobiju vodu niti hranu. Pritom, ukrajinske vlasti su bez naloga hapsile vernike ispred samog manastira, odvodile ih i mučile. Pred policijom, koja je nemo posmatrala, raskolnici su tukli vernike u manastirskom dvorištu.

Ukrajinske vlasti su tokom protekle godine organizovale najveći talas progona UPC u novijoj istoriji zemlje.

Pozivajući se na njenu povezanost sa Rusijom, lokalne vlasti u različitim regionima Ukrajine odlučile su da zabrane delovanje UPC, a parlamentu je podnet predlog zakona o njenoj zabrani na celoj teritoriji Ukrajine.

Kijevsko-pečerska lavra je najstariji manastir ruskog pravoslavlja, osnovan u 11. veku i predstavlja jedan od glavnih centara pravoslavlja i obrazovanja.

Lavra je, kao i sva crkvena imovina, nacionalizovana posle Oktobarske revolucije 1917. godine, a tokom sovjetskog perioda je čak dva puta bila zatvarana.

Život i vernici vratili su se u manastir u drugoj polovini 80-ih godina prošlog veka. Odlukom Saveta ministara Ukrajinske SSR 1988. godine su prvi objekti Donje lavre preneti na korišćenje Ruskoj pravoslavnoj crkvi, a 1990. godine Savet ministara Ukrajinske SSR je dozvolio da u nadležnost manastira pređe veći deo teritorije manastira. Kasnije su crkvi na korišćenje preneti i drugi objekti Lavre.

Crkva ih je obnavljala i ulagala u njih, ali su svi objekti ostali u državnom vlasništvu.